Вести Патријаршијски Управни Одбор

Света Црква прославила је 2. јула 2020. године Светог Јована Шангајског, који је небески покровитељ храма у батајничком насељу Шангај.

Торжественом Литургијом началствовао је Преосвећени Епископ сремски г. Василије уз саслужење архијерејског намесника земунског протојереја-ставрофора Слободана Радојчића, архијерејског намесника старопазовачког протојереја-ставрофора Милета Јокића, протојереја-ставрофора Милорада Нишкића, протојереја-ставрофора Велизара Живановића, протојереја-ставрофора Драшка Тепавца, протонамесника Радоја Вукотића, проте Дејана Томића из Пожаревца и ђакона Горана Власца и Слободана Кузмановића.

Пре почетка Литургије, епископ Василије је рукопроизвео свршеног теолога г. Божидара Ђенића у чин ипођакона, а током Литургије и у чин ђакона. Новорукоположени ђакон службоваће у Сремској Митровици.

На светој Литургији је појао црквени хор Свети пророк и псалмопевац Давид из Малог Мокрог Луга са пријатељима из још неколико београдских хорова, вођен диригентском руком Уроша Лалицког.  Хор је појао и на празничном бденију уочи празник Светог Јована Шангајског. Апостол је читао проф. Карловачке богословије г. Јован Стојановић.

-Народ гради храм, а храм гради народ. Видимо величанствено дело народа са свештенством, неимаром протом Милорадом Нишкићем, а настављено са старешином храма Дарком Кончаревићем и сабратом Драганом Зорицом, подигнуто је у у славу Светог Јована Шангајског за кога је негдашњи професор Битољске богословије, а потоњи српски светитељ, Николај Велимировић говорио: „Дођите и упознајте живог свеца.“, беседио је владика Василије је казујући укратко житије тог Божјег угодника:

-Јован Максимовић родио се 4. јуна 1896. године у Русији, у Харковској губернији у месташцу Адамовски. Потицао је из племићке породице, а његов отац Борис Максимовић био је српског порекла. Породица Максимовић избегла је у 18. веку у Русију пред најездом турских освајача. Српски језик у кући нису запоставили. Јован је на крштењу добио име Михаило, док му је Јован касније монашко име. Осим њега још један члан породице Максимовић проглашен је за светитеља, био је то Свети Јован Тоболски, сибирски мисионар. Мошти Светог Јована Шангајског обретене су 1993. године нетрулежне, а данас почивају у храму посвећеном икони Богородице „Свих жалосних Радост“ у Сан Франциску, који је Свети Јован подигао.

Епископ Василије је преломио славски колач кума славе је г. Предрага Јевтића.

Величанственост ове цркве и њена пунота задиви свакога, све у њој говори о љубави према Богу и светитељу, све сведочи да се овде бди, чврсто стоји у вери, баш као што је и поучавао Свети Јован Шангајски. Пред иконом са његовим изображеним ликом, пред наруквицом у маленом кивоту и честицом његових моштију непрестано моли свештенство тог храма са верним народом. Не знамо какав је храм у  Сан Франциску, али знамо да се Срби достојно одужују Светом Јовану Шангајском овим храмом у Батајници.

Трпеза љубави је организована у порти. Ништа није сметало данас, ни врелина дана, нити незавршена порта. Све је било  царски како доликује. За трпезом љубави су се обратили академик проф. др Велимир Ћеримовић, г. Алекса Рачић, председник Развојне академије Србиј,е и г. Жељко Кукић председник Културне заједнице Крајине.

Своју поуку је, по благослову Епископа сремског, дао и протојереј-ставрофор Велизар Живановић подсећајући на један есеј Светог Теодора Студита о времену и историји (поистовећује та два појма): -Време је благословени простор на којем се сусрећу и разговарају човек и Бог. Оног тренутка када време престане да врши ту своју благословену мисију, када човек престане да разговара са Богом, то ће бити крај времена и крај историје.

Током трпезе љубави подељене су захвалнице заслужнима: господи Жељку Кукићу (КСАНУ), Стевану Родићу (Градска Општина Земун), Владимиру Бајцу, Владимиру Бешлићу, Неђи Дубајићу, Жељку Зеленовићу, Браниславу Марковићу, Ђорђу Радиновићу, председнику Општине Стара Пазова, Стевану Шуши, председнику Општине Сурчин, гђи Десанки Кнежевић,

Свети Јован Шангајски окупио је благочестив народ из неколико епахија Српске Православне Цркве, свештенство Епархије сремске, монаштво Фрушке Горе и манастира Сукова, Празничном сабрању присуствовали су протојереј-ставрофор Споменко Грујић, старешина батајничке цркве Рођења Пресвете Богородице, и јереји Срђан Трифковић из црква Свете Петке у Новој Пазови, Бојан Нинковић, старешина угриновачког храма Светог Георгија са сабратом Александром Чавком, јереј Слободан Вујасиновић, парох сремскокарловачки, проф. мр Предраг Миодраг, представници Општине Земун, чланови Крајишке српске академије науке и уметности, добротовори и многобројни сарадници.

Извор: Епархија сремска

3. јула 2020

Слава цркве Светог Јована Шангајског у Батајници

Света Црква прославила је 2. јула 2020. године Светог Јована Шангајског, који је небески покровитељ храма у батајничком насељу Шангај. Торжественом Литургијом началствовао је Преосвећени Епископ […]
2. јула 2020

Прослава Видовдана у храму Светог Саве на Врачару

Видовдан је слава храма Светог великомученика Лазара и свих српских мученика – крипте храма Светог Саве на Врачару Литургијским слављем началствовао је јереј Зоран Ранковић, декан […]
1. јула 2020

Видовдан у Кливленду, Охајо

На Видовдан, Његово Преосвештенство Епископ новограчаничко-средњезападноамерички г. Лонгин богослужио у манастиру Светог Марка у Лорејну. У суботу уочи Видовдана, Преосвећени Владика новограчаничко-средњезападноамерички г. Лонгин, уз саслуживање […]
30. јуна 2020

Видовдан на Љубићу: Славни преци гледају у нас

На Видовдан 2020. године, црква Светог великомученика кнеза Лазара на Љубићу молитвено је прославила своју славу. Велики број верних сабрао се на слободарском брду Љубићу да […]