Владимир Цајић

Недавно, на вечери поводом моје двадесетогодишњице рада са цењеним Невским хором, цео један сегмент приче и пратећих фотографија које су се на платну смењивале био је посвећен светој тајни брака, која боји живот не само „протагониста” већ увек дотиче и живот наше хорске заједнице. Тек када сам припремала тај текст, видела сам колико је заправо таквих лепих догађаја било, и како је дирљиво кад се слике саберу у низ и многе деценије пролете у свега пар минута.

Ове године имали смо част да певамо – и будемо званице – на венчању Петра и Марије. Марија је експресно спровела свој „улазак” у Цркву – у необично кратком року се крстила, почела да иде у цркву, да пева најпре за певницом а затим – на моју радост – и у хору (као академски музичар, студент Одсека за музичку педагогију на Факултету музичких уметнсоти). Потом је упознала свог човека и у првој припремној недељи за Часни пост који крунисали своју љубав.

Млада је на Литургији певала у хору – такву ситуацију још нисмо имали – а младожења, иначе црквењак у нашем храму, био је на свом редовном задужењу у олтару. Венчањем су началствовали свештеници из Петрове парохијске цркве уз саслужење свештенства и ђаконства нашег храма.

Уследило је весеље и послужење које су младенци приредили за госте, по благослову старешине, у Парохијском дому.

„Долгоденственое и мирное житие, здравие же и спасение” Петру и Марији, на многаја, благаја љета!

Ј.
А. Тонић