Владимир Цајић

У празничном броју недељника Печат објављен је ексклузивни интервју са Његовим Преосвештенством Епископом бачким др Иринејем.

У разговору са главним и одговорним уредником г. Милорадом Вучелићем владика Иринеј, из угла епископа и интелектуалца, говори о крупним друштвеним променама у свету током протекле године, сусрету руског патријарха Кирила и папе Фрање у Хавани, хришћанству као основи европских вредности и идеја, мигрантској кризи, посети Васељенског Патријарха Хрватској, дијалогу са Римокатоличком Црквом, односима Српске Цркве са Руском Црквом, неканонском деловању Румунске Православне Цркве у неким деловима Србије… Овом приликом преносимо Епископово виђење летошњег сабрања на Криту:

Питање: Свеправославни сабор на Криту, не само због изостанка представника неких Цркава, а међу њима и Руске Цркве, изазвао је многе недоумице, па и теолошке расправе. Шта је одлучило да Српска Православна Црква, која је најпре најавила да неће учествовати, присуствује том сабору? Да ли се нешто постигло, или вредно добило и показало, одласком на Крит?

Одговор: По потенцијалу најзначајнији или заиста епохално значајан требало је да буде скуп на Криту сазван као Свети и Велики Сабор Православне Цркве. Ви сте га именовали свеправославним скупом, али он, нажалост, није био свеправославан. Као што је познато, одсуствовале су четири Цркве, четири Патријаршије: Антиохијска, Руска, Грузијска и Бугарска. Чак и занемарујући принципијелност разлогâ за њихово неучествовање, морамо закључити да је без особених искустава, на пример, древне Цркве Антиохије у којој је настала сама реч хришћанин, или Руске Цркве која има преко три стотине епархија, у раду скупа на Криту ипак био заступљен мањи део православне икумене. Московска Патријаршија има седам православних универзитета, пет духовних академија, педесет и две духовне семинарије, тридесет и седам духовних школа, више од осам стотина манастира, чијег је духовног и богословског искуства и знања било лишено критско сабрање. Да не изоставимо Бугарску Цркву са којом делимо слична историјска искуства, а поготову Грузијску Патријаршију која такође баштини хришћанство још из апостолског доба.

Српски епископи су, махом, током дискусијâ настојали да износе ставове који су израз васељенског Православља, уверен сам, не претенциозно, имајући у виду и одсутне Цркве. Мој лични допринос, уколико га је уопште било, дефинисан је оквиром задатим претходним одлукама Светог Сабора и Светог Синода, а превасходно послушношћу Цркви и нашем Патријарху.

Треба истаћи да је у већини докумената усвојених летос на Криту, ипак, снажно потврђен православни етос у данашње време. У документима који се тичу брака и биоетичких проблема потврђене су темељне антрополошке истине и учења Цркве којима је кроз историју чувана и очувана људска егзистенција. Те истине ће Црква и убудуће чувати као највећу светињу. У другим, пак, питањима није постигнут консензус, чак ни на тако редукованом сабору. Ако реално посматрамо, критско сабрање је ипак било много више од обичне међуправославне конференције, како поједини критичари тврде, али, нажалост, и много мање од Светог и Великог свеправославног Сабора.

1. јануара 2017

Епископ бачки Иринеј: Интервју за божићни број Печата

У празничном броју недељника Печат објављен је ексклузивни интервју са Његовим Преосвештенством Епископом бачким др Иринејем. У разговору са главним и одговорним уредником г. Милорадом Вучелићем […]
31. децембра 2016

26 година митрополитске службе владике Амфилохија

Митрополит Амфилохије у Цетињском манастиру одслужио Литургију поводом 26 година од увођења у трон цетињских митрополита Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 30. […]
30. децембра 2016

Молитвено сећање на мученике београдске у Алтини

На празник Светих мученика ђакона Авакума и игумана Пајсија, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је свету архијерејску Литургију у Алтини, у цркви посвећеној овим […]
29. децембра 2016

Патријарх српски примио амбасадора Руске Федерације

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 29. новембра 2016. године у Патријаршији српској у Београду г. Александра Чепурина, амбасадора Руске Федерације у Србији. Амбасадор […]