Владимир Цајић

Беседа Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија одржана 2. jaнуара 2016. године у Саборном храму Христовог Рождества у Мојковцу (Најаве: Свечана академија у Сава Центру, Мојковац: Сто година Мојковачке битке )

У сусрет великом и сверадосном празнику рођења Христовог сабрали смо се данас овдје у Мојковцу, у храму Рођења Христовог у овом предивном храму, подигнутом за покој душа мојковачких јунака, који бранише нашу отаџбину. Навршава се сто година од Мојковачке битке, то је велики јубилеј који нас подсјећа на нашу славну, херојску и мученичку историју. Мојковачка битка је круна оног јунаштва, које је красило наше претке у Првом свјетском рату. Тај велики еп, велика епопеја од Пљеваља до Гласинца, па у великом луку преко Вишеграда, Прибоја, Нове Вароши, Кокиног Брода до Јавора, Берана и Мојковца, то је лук који свијетли, лук који је описао велики сердар Јанко Вукотић, командант Санџачке војске. Он је био на челу тих витезова војсковођа и војника, који су били и са подручја Црне Горе, једним дијелом са подручја Србије, када је наш народ дисао једним плућима, једним духом, био прожет једним осјећањем ослобођења и уједињења и у том смислу ова битка је величанствена.

Њу је наш народ доживио, иако их дијеле многи вјекови, иако су друге околности, али је њу наш народ доживио као наставак Косовске битке, јер по моралном значењу ове битке она се изједначава са Косовском. Жртва мојковачких јунака, нарочито оних младића регрута, војсковођа и војника, све до оних стараца какав је био старaц Милутин из Роваца и већ остарjели ратник Јоко Полексић, а било их је још доста, њихова жртва не заостаје по јунаштву иза Косовске битке. Али, у нечему има и предности, наиме, није познато да је неко на Мојковцу издао, али је те издаје, братске издаје, било на Косову, могло би се рећи да су се ковали неки зли планови, који су се и остварили убрзо послије Мојковачке битке, јер су била зла и тешка времена, прегажена Србија, мала Црна Гора и престарjели краљ Никола, кога је наш народ због тога штедио, али и због његовихвеликих заслуга у историји нашег народа.

Међутим, оно што свијетли и што никад није било помрачено, него, како вријеме пролази, све више свијетли јесте лик, величанствена херојска фигура Јанка Вукотића. Велика историјска личност, велики ратник, а не треба заборавити и да је био вјерујући човјек. Треба само прочитати његову честитку на Бадњи дан, уочи одсудне битке, како честита санџачкој војсци бадњаке и Божић. У тих неколико ријечи види се идеја, вјера и јунаштво онога који је био на челу санџачке војске, на челу великих витезова као што је био Милош Меденица, Милинко Влаховић, Љубомир Полексић, Никола Ружић и многи други, а најбоље је те јунаке представио и опјевао наш велики пјесник Радован Бећировић Требјешки и сам као младић учесник Мојковачке битке.

Ова битка је понос и Црне Горе и цијелог Српства. Не треба заборавити, драга браћо и сестре, а то, врло често, многи смећу са ума, да су на Мојковцу заједно у санџачкој војсци ратовали многи војници, који су родом већином из Црне Горе, али један мањи број из Србије. Нарочито, не треба заборавити оног славног артиљерца Живојина Павловића, који је командовао артиљеријом на Мојковцу, а било их је још много. Тада се наш народ није дијелио, него је био један и зато је био тако јак.Зато је Мојковачка битка, због тог јединства које је прожимало срца и умове мојковачких јунака, важна и зато нам је Господ Бог даровао побједу у тој славној бици. Зато се и прославило црногорско јунаштво на Мојковцу, зато је засвијетлила жрва мојковачких јунака и зато свијетли херојски лик великог сердара Јанка Вукотића, коме је краљ Александар, пошто је дошло до ослобођења и уједињења, а када је он био унапријеђен у чин армијског генерала, одао велико признање када га је и одликовао, назвао га је војводом. Имао је коме ставити високо одликовање на његове јуначке груди.

Са овим поменом, драга браћо и сестре, сердару Јанку Вукотићу и осталим јунацима који бранише нашу отаџбину, био би велики број када бисмо их све појединачно помињали, мада свако је од њих заслужио да се појединачно помене, али о томе нека се мало више побрину наши писци, историчари, публицисти, умјетници, пјевачи као што је Радован Бећировић, али, ми са овим поменом започињемо прославу славне Мојковачке битке.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка, www.spc.rs

9. јануара 2016

Мојковачка битка је круна јунаштва наших предака

Беседа Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија одржана 2. jaнуара 2016. године у Саборном храму Христовог Рождества у Мојковцу (Најаве: Свечана академија у Сава Центру, Мојковац: Сто година […]
9. јануара 2016

Нови ЕКГ апарат за Педијатријско одељење

Владика Милутин на празник Светих отаца у Ваљевској болници Последњу припремну недељу пред Божић, породични празник посвећен очевима, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин провео је […]
9. јануара 2016

Молитвено сећање на жртве Чурушке рације

У оквиру обележавања годишњице Чурушке рациjе, 4. јануара 2016. године, у Музеју жртавама рације (Топалов магацин), где је у једном маху излива злочиначке мржње побијено више […]
9. јануара 2016

Патријарх српски Иринеј посетио ТВ Храм

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј посетио је 3. јануара 2015. године просторије ТВ Храм у Светосавском дому на Врачару. У пратњи Његове Светости налазио се […]