Владимир Цајић

Радост једног доброг дела рађа друго. Једна рука убрзо постаје једна од многих које дарују, тапшу у знак да ће све добро бити и граде да се има где доћи и вратити. Дому породичном, али и оном који то привремено бива када нас под његовим кровом разни садржаји саберу.

На згради школе у селу Бебића Лука, Издвојеног одељења ОШ „Здравко Јовановић“ Поћута, врата су одавно замандаљена. Ђачка граја тек је у магловитим успоменама неколицине времешних мештана етно –села, бисера народног градитељства, у које пут ретке намернике води. Брвнаре, вајати, амбари, чардаци и сушаре казују да је овде, на јужној падини Јабланика, некада постојао живот у свој раскоши српске традиције. Крајолици какве ни највећи мајстори пејзажа не би могли на платно „спустити“.

Дивљи јер су недирнути. Питоми, јер одмарају око и душу. И зову…Кроз речи оних који брину и желе да ово природно благо многима учине доступним. Директор школе „Здравко Јовановић“, Влада Вујић, и председница Удружења „Загрљај“ Лепа Пиргић отпочели су један несумњиво злата вредан пројекат – да напуштену школску зграду у Бебића Луци претворе у место одмора и сусретања свих који пожеле да се на који дан склоне из градске буке у ове бајковите пределе. У помоћ им је, по обичају, притекла Православна народна хришћанска заједница „Воздвиженије Часног Крста“, предвођена духовником протом Милинком Јовићем.

-Косили смо траву у манастиру Ћелије. И тако, реч по реч са мати Гликеријом (игуманија манастира Ћелије) и сестрама, кажемо им за нашу заједничку жељу да ту школску зграду претворимо у камп за младе и одрасле, који би ту долазили, дружили се кроз ликовне колоније, књижевне вечери, спортске активности… И овога пута ћелијске сестре имале су слуха за оно што чинимо и поклониле нам 9 кревета, 2 отомана, 12 душека, 15 сунђера за кревете и мноштво прекривача, јоргана, ћебади, јастука и других потрепштина за опремање соба. Убрзо потом, 20 кревета нам је даривала Црквена општина Ставе и све смо заједно отпремили у Бебића Луку. У данима који долазе наставићемо да прикупљамо преостало, али и да планирамо радове на адаптацији – са радошћу прича прота Милинко Јовић, који је у сличним активностима кампа Планинарског клуба „Повлен“ више пута учествовао.

Близу села Бебића Лука налази се манастир Пустиња, једна од најлепших српских светиња, за коју је блаженопочивши Владика Милутин био нарочито везан. Уз све оно што би гости кампа као утисак одавде понели, ту је и благослов немањићке светиње, којој се сваки боготражитељ радо враћа.

Извор: Епархија ваљевска

25. јуна 2020

Удахнимо природне лепоте Бебића Луке

Радост једног доброг дела рађа друго. Једна рука убрзо постаје једна од многих које дарују, тапшу у знак да ће све добро бити и граде да […]
24. јуна 2020

Слава храма Светих апостола Вартоломеја и Варнаве

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 24. јуна 2020. године свету архијерејску Литургију у храму Светих апостола Вартоломеја и Варнаве у Раковици. Саслуживали су […]
23. јуна 2020

Конак кнегиње Љубице: представљена књига Археолошко наслеђе Младеновца од раног средњег века до раног модерног доба

Публикација „Археолошко наслеђе Младеновца од раног средњег века до раног модерног доба“ аутора г. Велибора Катића, вишег кустоса Музеја града Београда и др Немање Марковића, научног […]
22. јуна 2020

Незапамћен притисак на свештенство Српске Православне Цркве у Црној Гори

Свештеници Епархије будимљанско-никшићке, који су синоћ позивани на информативне разговоре пуштени су. У току је саслушање јеромонаха Николаја (Стаматовића), игумана манастира Златеш код Бијелог Поља. Протојереј […]