Владимир Цајић

Саборна црква у Чачку испочетка је била манастир подигнут старањем жупана (кнеза) Страцимира Немањића. Кроз бурну историју више пута је претварана у џамију.

Почетак 19. века доноси родољубиву жељу за слободом српског народа. Први српски устанак представља прву озбиљнију побуну нашег народа против Османлија. Но, тек Другим српским устанком долази до могућности које могу нешто променити. Године 1815. водила се страшна битка на брду Љубићу поред Чачка. Српске ратнике предводио је барјактар кнеза Милоша Обреновића, Атанасије (Танаско) Рајић. Бранећи одступницу српским цивилима херојски је страдао на Вазнесење Господње.

Тек скоро 20 година касније кнез Милош Обреновић и Епископ ужички Никифор Максимовић успевају да поврате православну богомољу и да је из џамије опет преуреде у хришћанску цркву. У спомен на страдање свог пријатеља Танаска Рајића, кнез Милош одлучује да цркви да име по празнику на који је је његов пријатељ страдао – Вазнесење Господње. Од освећења храма 6. септембра 1834. године Саборна црква и град Чачак славе Вазнесење Господње као славу.

У дан када света Црква прославља Вазнесење Господње, верни народ се сабрао да се молитвено и свечано захвали Господу. Служена је света Литургија, у продужетку које је кренула литија око цркве и на крају је преломљен славски колач. Светом Литургијом началствовао је архијерејски намесник таковски протонамесник Драган Ђорем.

Саслуживали су архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, старешина храма Вазнесења Господњег у Чачку протојереј Марко Мирковић, старешина храма Свете Тројице у Горњем Милановцу протојереј Миодраг Анђелић, старешина храма Светог великомученика у Ужицу протојереј Владимир Дуканац, старешина храма Светог кнеза Лазара на Љубићу протојереј Владан Милосављевић, протонамесник Александар Јевтић из храма Светог Саве Српског у Краљеву, јереј Радиша Сеочанац из храма Свете великомученице Марине у Атеници, свештенство из храма Вазнесења Господњег у Чачку (протојереј Крстивоје Милуновић, протојереј Иван Пауновић, јереј Ђорђе Лазаревић), умировљени парох ужички протојереј Милан Филиповић, умировљени парох заблаћки протојереј Мирољуб Мирковић, као и ђакон при храму Вазнесења Господњег у Чачку Ђорђе Петровић.

На Литургији је појао мешовити црквени хор „Вазнесењски“ предвођен диригентом Владимиром Котлајићем. Светој Литургији је, поред бројног верног народа, присуствовао и градоначелник Чачка г. Милун Тодоровић са сарадницима.

Након прочитаног јеванђељског одељка, присутнима се надахнутом беседом обратио протонамесник Александар Јевтић. Он је подсетио на значај овог “необичног“ празника, који је разумљив само у светлу целокупног домостроја спасења који је ради нашег спасења извршио Господ Исус Христос. Ово је празник “отвореног неба“ када је земља пројавила своју везаност за небо. Грехом одвајана од неба, земља је Оваплоћењем и Вазнесењем Сина Божијег Који је узео људску природу на себе, остварила назначење – да се створено освешта нествореним. Христос је “прва ластавица“, према речима Светог Николаја Жичког, која нас је повела у топлије рајске крајеве. Као јато, ми Му последујемо, подвизавајући се, стремећи ка небу, ослобађајући се робовања овоземаљском. Ово чинимо у пуноћи кроз учествовање у богослужењима, најпре Литургији као пројави долазећег Царства Божјег. Угледајући се на апостоле и прве хришћане, који су након “радосног растанка“ са Господом време проводили “непрестано у храму хвалећи и благосиљајући Бога“ (Лк 23, 53), и ми смо данас на овом месту у благодарењу и молитви сабрани очекујући Силазак обећаног Светог Духа, рекао је презвитер Александар Јевтић, пожелевши свима благословен празник.

Светом Причешћу приступило је мноштво верног народа. Свима се поздравним речима обратио старешина храма Вазнесења Господњег протојереј Марко Мирковић. Честитао је празник и захвалио се народу на труду око завршетка осликавања куполе Саборне цркве. Позвао је вернике и град да помогну да се овај историјски подухват настави како би наша црква поново добила изглед какав доликује Немањићкој задужбини.

Услед ситуације коју је изазвала епидемија, литија није ишла као што је обичај улицама града него молитвено око цркве. Након литије поново верни су се сабрали у дому Господњем где је свечано преломљен славски колач.

Извор: Епархија жичка

30. маја 2020

Слава Саборног храма и града Чачка

Саборна црква у Чачку испочетка је била манастир подигнут старањем жупана (кнеза) Страцимира Немањића. Кроз бурну историју више пута је претварана у џамију. Почетак 19. века […]
29. маја 2020

Мошти Светог Арсенија у подгоричком Саборном храму

Мошти Светог Арсенија Сремца, другог Архиепископа српског, у пратњи Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија, свештенства и вернога народа, донесене су 28. маја […]
28. маја 2020

Спасовдан – крсна слава српске престонице

Патријарашком Литургијом у Вазнесењској цркви Град Београд је обележио своју славу – Вазнесење Господње, Спасовдан. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 28. маја 2020. […]
27. маја 2020

Грчка: Васкрс свечано прослављен на Оданије Васкрса

Многи верници су јуче широм Грчке ишли у цркве да прославе Васкрсење с великом радошћу и побожношћу. Придржавајући се свих превентивних мера, верници су свечано узвикивали […]