Опис
Ослањајући се на садржину страрих приручника, књига која је пред читаоцем покушаће да осветли управо оно што у њима није записаоне: оно што је учинило да се студеничка и сопоћанска фреска, на пример, задивљујуће разликује, а истовремено постану незаобилазна чворишта на свим мапама светске уметничке и богословске баштине. Бавићемо се, са једне стране, садржајима који су оваквим ремек-делима заједнички, а са друге, уметничким понашањем у чијим оквирима настаје њихова непремостива непоновљивост – њихов естетски али и богословски идентитет. Тачније, не покушавајући да дођемо до нормативних резултата, покушаћемо да лоцирамо управо оне граничне области на којима се стабилније историјске правилности (правила) претварају у појединачна стилска и ауторска решења. Мера успеха у лоцирању таквих “граница” представљаће меру чврстине којом смо успели да вежемо историјско, сликарско и посматрачко искуство за педагогију. Управо кроз упознавање ове врсте граничног подручја могуће је истовремено говорити и о принципима и о начинима њиховог ауторског сликарског оваплоћивања, те заузети педагошку позицију са које можемо усмеравати савремене иконописце ка покушају достизања ауторског нивоа својих ненаметљивих, али невероватно креативних претходника …
