Опис
У скромном дому Крезоа, преурађеној ватрогасној станици саграђеној педесетих година, Кристијан Бобен нас ради бди над ризницом речи. Живи у самоћи својственој чуварима реченица, брана и великих насипа; оних који слободног времена имају на претек, али чије занимање у појединим тренуцима сабира толико пажње онемогућавајући на тај начин наше дављење у уништење. Његова нам се самоћа понекад може учинити производом егоизма. Она је међутим сразмерна горостасној пажњи коју овај писац гаји према бићима и стварима. Будући да тако добро познаје људе, неопходно је да од њих остане изолован, управо како не би подлегао чедесној емпатији која му срце намеће. С обзиром да се не може са свима венчати, он остаје сам. Да би заиста разумео ко је Кристијан Бобен, потребно је замислити некога ко би се преметнуо у све што опази.
Лиди Датас
