Опис
Истинито и живо историјско наслеђе нашег народа чува се у Цркви. У тој ризници живота историја престаје да буде опис прошлости ради самог описа, у том организму љубави повест није приповедање ради поуке, нити је “учитељица живота”. У сабрању васкрслих, са Првенцем усталих из мртвих, историја, овај пут, препорођена, опрана, преображена и сабрана, долази из будућности и показује се као историа спасења, истинита или црквена историја. Брига за улазак у ту историју, старање за тумачење знамења прошлих времена ради будућег догађаја, задатак је нас хришћана, причасника Тела онога који је Алфа и Омега историје, простора и времена …
