ИНТЕРВЈУ: епископ западноамерички Максим
7. May 2016
Деманти
9. May 2016

Култура без култа је идолопоклонство

Митрополит Амфилохије у Томину недјељу одслужио Литургију на остацима ранохришћанског храма на Дукљи

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 8. маја 2016. године, на Марковдан и Томину недјељу, са свештенством свету службу Божју на темељима ранохришћанског храма на древној Дукљи код Подгорице. У том храму, по народном предању, вјенчао се са Косаром Свети Јован Владимир, чију хиљадугоишњицу мученичког страдања ове године прославља наша Црква.

У току Литургије Владика Амфилохије је миропомазао новокрштене слуге Божје Милована и Наду. -Ко се у Христа крштава, он се са Њим погружава и умире смртни, огреховљени и пролазни човјек, а рађа се кроз свету купељ, коз свето крштење нови човјек саздан по лику Онога који га је створио, рекао је Митрополит црногорско-приморски у литургијској проповиједи након читања Јеванђеља.

-Облачи се, не у пролазне хаљине, какво је људско тијело и какве су хаљине у које се човјек облачи, него у хаљине вјечности и бесмртности. У Христове хаљине се облачи, у ону свјетлост која сија са лица Христовога, и која обасјава сваког човјека који долази у овај свијет, рекао је он и додао да су отуда хришћани синови свјетлости и дана. -Ми нијесмо синови мрака, нијесмо синови смрти, нијесмо синови пролазности него смо синови бесмртности и непролазности, ми смо синови Божји, синови и носиоци Божанске свјетлости, објаснио је Владика.

Он је рекао да је та свјетлост засијала из Христовог гроба, а Његов гроб је постао живоносни источник вјечнога и непролазнога живота. – А гдје год та свјетлост засија овдје на земљи, на мјесту гдје је засијала увијек се изнова јавља и обасјава то мјесто. Тако је и овдје на овом мјесту гдје се тренутно налазимо, на темељима древне Диоклије, рекао је Владика и подсетио да су се овдје догађала велика чудеса скоро од апостолских времена. – То свједоче и ови храмови и овај храм на чијим темељима се ми налазимо, у коме се по древном предању вјенчао Свети Јован Владимир са Косаром. Он је овдје владао прије хиљаду година и то предање нам казује да је и он газио овим светим мјестима којима и ми данас газимо, казао је митрополит Амфилохије.

Након причешћа вјерних, благосиљан је, у славу Божју и у част Светог апостола и јеванђелиста Марка, небеског заштитника Подгорице, славски колач, а потом је приређена трпеза хришћанске љубави са умјетничким програмом у којем су учествовали чланови подгоричког Дјечјег црквеног хора „Свети Козма Етолски“, дјеца са вјеронауке и гуслари. Литургијском сабрању на древној Дукљи данас су, по благослову Архиепископа албанског г. Анастасија присуствовали свештеници из Скадра Никола и Александар Петани.

Митрополит Амфилохије: Култура без култа је ново идолопоклонство

-Култура без култа је ништа и представља ново иолопоклонство, казао је Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије данас на Дукљи код Подгорице, након Литургије коју је са свештенством служио на остацима ранохришћанског храма у којем се по предању Свети Јован Владимир вјенчао са Косаром. Говорећи о вјековном континуитету ове древне светиње, он је рекао да данашњом службом Црква на прави и истински начин обнавља тај континуитет. -То је права и истинска обнова и право и истинско очување онога што се данас назива културно наслеђе, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Он је казао да многи од оних који се баве тим наслеђем заборављају или не знају, јер нијесу ни научили да култура долази од култа. -А култ је ова света служба Божја. И све оно што је грађено кроз вјекове, нарочито свети храмови, грађени су, не себе ради, не умјетности ради, не такозване културе ради, него управо култа ради, богослужења ради, службе Божје ради, сабирања народа Божјега ради око Господа, око тијела и крви Његове, око светога причешћа, објаснио је Владика.

Он је рекао да због таквог поимања културе од стране државне управе за културно наслеђе, или због незнања оних који у њој раде Црква има проблеме у односима са државом. Додао је да би култура без култа једноставно била гомила некаквог древнога камења које су ту људи поставили и које само по себи нема никаквога смисла ни значења. -Наравно, треба сачувати сваки тај камен, јер је сваки тај камен освештан, сваки је дотакнут и силом Божјом, али и љубављу оних који су градили, оних који су се кроз вјекове уграђивали у те светиње. А ко ће боље чувати те светиње од оних који су их градили, који знају зашто су оне грађене и коме су оне посвећене, рекао је владика Амфилохије.

Он је објаснио да они који не вјерују у Бога и који се везују за остатке прошлости, не знају шта значи истински чувати и сачувати неку древну светињу. -Друго су египатске пирамиде или остаци дворова древних месопотамских царева. То је спомен на њих, тамо више нема оне вјере у фараоне и божанства месопотамских царева коју су то градили. Кад се, међутим, ради о храмовима хришћанским, то није нешто што је од давнина остало без смисла. Данас је жива Црква Божја. Ми смо наставак оних који су градили ове свете храмове. Ми настављамо њихову вјековну службу, казао је митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је рекао да су на овим темељима хришћани вјековима Бога славили и Њему јединоме служили и да је то право чување културе. -А ово модерно, обезбожено, гдје се сматра да је култура камење – то је повратак примитивизму и ново паганство, ново идолопоклонство. Оно је плод времена атеизације, и следствено томе и атеистичког, безбожничког поимања културе, закључио је митрополит Амфилохије.

Чиргиличари да престану с крађом ћирилице

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије рекао је 8. маја 2016. године у манастиру Космача на Скадарском језеру, говорећи о предстојећој прослави 600 година манастира Ком, једне од задужбина Црнојевића, рекао да су и црнојевићке светиње свједок да је ћирилица вјековно писмо овог народа.

-То говорим због ових сада што су украли тридесет слова Вука Караџића, придодавши им нека своја два слова, па то присвојили за некакву чиргилицу, рекао је Владика. Владика је рекао да они могу да стварају своје писмо – нека им буде. -Али немој да крадете туђе. Слова Вука Караџића су српска ћирилица српскога језика и она припадају онима који су њима и писали. А ови ако хоће неко своје писмо – нека га стварају. Али немој да стварају крадући туђе”, поручио је Митрополит Амфилохије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска