Вредна подршка Епархије бањалучке у борби против вируса
1. May 2020
Недеља мироносица у манастиру Ваведења Богородичиног
3. May 2020

Молитвено сећање на владику Данила (Крстића)

У недељу Антипасхе (Томину недељу), 26. априла 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ будимски г. Лукијан са свештенством и монаштвом служио је свету архијерејску Литургију у Саборној цркви у Сентандреји.

На крају свете Литургије, Преосвештени Владика Лукијан служио је парастос блаженопочившем Епископу будимском др Данилу Крстићу, свом великом претходнику, чија се осамнаеста годишњица смрти навршила 20. априла (Васкршњи понедељак ове године).

„Вртоглав је узлет над облаке, а камоли на врхунац јерархије која допире до Небеса. Један од светих тајновидаца открио нам је тајну да на лествици постепеног сливања Божанске вечне светлости, Епископ стоји одмах испод Ангела.Дуг је био мој заобилазни пут од Савла до Павла, мада и сада, у чину апостолском, нисам достојан да се упоредим са великим обраћеником из Тарса …“. (епископ Данило)

Епископ Данило (Славко) Крстић рођен је у Новом Саду 13. маја 1927. године, од оца Бранислава и мајке Славне. У месту рођења је завршио основну школу, а након тога и гимназију. Студије права уписао је на Београдском Универзитету 1946. године где се задржао само годину дана. Након тога, године 1947. отишао је на студије у Француску, где је на париској Сорбони дипломирао упоредну књижевност. По дипломирању једну школску годину је провео у Минхену студирајући техничке науке. Године 1953. поново се вратио у Париз, где се уписао на Православни теолошки институт Светог Сергија Радоњешког, а јуна месеца 1958. одбранио је дипломски рад из области Новог завета код чувеног професора, владике Касијана Безобразова.

Руковођен професором Георгијем Флоровским, почео је рад на докторској дисертацији под називом „Свети Јован Златоусти као теолог божанског човекољубља“ на Богословском факултету Харвардског универзитета. Доктор теологије постао је 1968. године. У манастиру Светог Саве у Либертивилу код Чикага, по благослову тадашњег Патријарха српског Германа, Славко Крстић примио је монашки постриг на Бадње вече 1960. године и добио монашко име Данило, по Светом Данилу II, Архиепископу српском.

На Велику Госпојину исте године и у истом манастиру рукоположен је у чин јерођакона. У чин јеромонаха рукоположен је 1962. године у храму Светог Саве у Њујорку. Служио је у грчком православном манастиру и опслуживао малу румунску парохију у околини града. Након година проведених на школовању у иностранству јеромонах др Данило се вратио у Београд 1968. године где је прво постављен за службеника „Гласника“, службеног листа Српске Православне Цркве. Убрзо је постао уредник тог часописа којег је уређивао од 1969. до 1990. године. Његова активност се наставља и у својству уредника Теолошких погледа, верско-научног часописа, који тада достиже светски углед.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је 1969. године јеромонаха Данила Крстића за Епископа марчанског, викара Патријарха српског. Хиротонију у Саборној цркви у Београду извршили су Патријарх српски Герман и епископи сремски Макарије и зворничко-тузлански Лонгин. Петнаест година касније, 1984. године, постао је администратор Епархије будимске, да би 1988. године био изабран за архијереја Епархије будимске са седиштем у Сентандреји.

Убраја се у осниваче Академије за консервацију, рестаурацију и уметности Српске Православне Цркве. Основана је 1993. године, а владика Данило је био дугогодишњи професор и декан. Његова педагошка делатност је настављена и на Богословском факултету где је предавао Пастирско богословље од 1993. до 1997. године. Владика Данило је важио за једног од најобразованијих епископа Српске Православне Цркве. Године 1982. објавио је књигу „Нема лепше вере од хришћанске“ заједно са јеромонахом Амфилохијем, потоњим Митрополитом црногорско-приморским. Књига је имала више издања.

Епископ будимски др Данило Крстић упокојио се 20. априла 2002. године, пете недеље васкршњег поста у Сентандреји. Сахрањен је у манастиру Ваведење на Сењаку у Београду, а опело је служио Патријарх српски Павле са великим бројем архијереја, свештеника, монаха и верника.

Извор: Епархија будимска