Слава Богородичиног храма у Земуну
21. September 2018
Наречење изабраног Епископа захумско-херцеговачког и приморског г. Димитрија
23. September 2018

Мошти Светог Арсенија Сремца у манастиру Косијереву

Мошти Светог Арсенија Сремца дочекане у манастиру Косијереву

У манастиру Ждребаонику, где почивају чесне мошти Светог Арсенија, на празник Светог мученика Созонта и Претпразнество Рождества Пресвете Богородице, 20. септембра 2018. године светом архијерејском Литургијом началствовали су Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије са бројним свештенством и верним народом.

После свете службе Божје уприличена је трпеза љубави. Потом је одслужен мМолебан Светом Арсенију и формирана литија са светитељевим моштима, која је кренула ка манастиру Косијереву. У литији су били Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије и Преосвећени Епископи диоклијски г. Методије и будимљанско-никшићки г. Јоаникије.

Литија се на путу ка манастиру Косијереву заустављала у Трубјели и Вилусима, где су читани молебни Светом Арсенију, а верни народ прилазио да целива и поклони се моштима.

Мошти Светог Арсенија су око 16 часова, други пут након 104 године, стигле у манастир Косијерево. По свечаном уношењу кивота, чему је присуствовао верни народ тог краја, празнично бденије су служили Епископи диоклијски г. Методије и нишки г. Арсеније, у присуству митрополита Амфилохија и надлежног епископа г. Јоаникија, који је честитао навечерје празника беседом о Пресветој Богородици и Њеном Рођењу које молитвено славимо.

-Овом вечерашњом молитвом започињемо прославу великог свехришћанског и свекозмичког празника. Велика је тајна рођења Пресвете Дјеве Богородице. Ту је сав божански домострој спасења већ назначен, сво божанско смотреније, брига, промишљање о човјеку, о овом свијету, о спасењу свијета и човјека, о спасењу цијеле творевине. А тајна рођења Пресвете Дјеве Богородице од претходно бездјетних родитеља Јоакима и Ане уводи нас у тајну рођења Христовог. На такав начин, уводи нас у сву тајну нашег спасења. Зато овај празник има толики значај, зато су му многи свети храмови посвећени, зато се народ посебно припрема за овај празник као и за друге велике Богородичине и Господње празнике, казао је Његово Преосвештенство.

-У оквиру вечерашњег славља Епархија будимљанско-никшићка, има још једно велико славље. По други пут манастир Косијерево посјећују мошти Светог оца нашег Арсенија, наследника Светог Саве, другог Архиепископа српског, нагласио је владика Јоаникије.

-Помињемо га, одмах, послије Светог Саве, утемељитеља и ктитора Пећке патријаршије, великог Божјег угодника, великог молитвеника, великог дјелатеља Цркве Божје и великог Чудотворца, коме увијек пјевамо ону дивну пјесму: Милости наставниче и милосрђа ризницо. Заиста јесте, а то је постао захваљујући великом труду и жртви коју је поднио у вријеме свог земаљског живота, а посебно захваљујући послушност Светом Сави и његовом безграничном богоподобном смирењу, рекао је Епископ будимљанско-никшићки.

-Није Свети Сава изабрао за свог наследника ниједног од тадашњих епископа, који су свакако били заслужни и достојни да га наслиједе. Он је у жичком архимандриту видио те карактерне особине, ту молитвеност, ревност, преданост Богу, његову љубав према дому Божјем, његово послушање и смирење, Божанске врлине које су га красиле, те је, управо, назначио жичког архимандрита Арсенија, свог најмилијег ученика, за свог наследника, који ће наставити његово дјело и заливати оно што је он посадио и довести до зрелих, љековитих и узвишених плодова, бесједио је Владика.

-Земаљско житије Светог Арсенија је кратко, али је његово дјело велико, јер је он утемељио још дубље оно што је Свети Сава започео и наставио блиставо његово дјело као његов у свему достојан наследник, никад не предњачећи испред Светог Саве. Тиме је и нама оставио највећу поуку да знамо ко је у нашем народу први, ко је највећи и од кога смо се, заправо, у правом смислу те ријечи, научили Јеванђељу као народ Божји, поручио је владика Јоаникије.

-Господ је Светом Арсенију, послије његове блажене кончине, дао да заступа свој род и све православне хришћане, стојећи пред Престолом Божјим, помажући, тјешећи и кријепећи све оне који му прибјегавају, именом Божјим. Као што су мошти Светог цара Лазара ишле на сјевер са нашим народом, тако су мошти Светог Арсенија из Пећке патријаршије кренуле да тјеше крајеве Старе Рашке, Херцеговине и Црне Горе. Тамо гдје је било највеће страдање и највеће опасности тамо је био и Свети Арсеније, пастирствујући над својим народом, чувајући његову вјеру. Велика је прича о преношењу његових светих моштију од Пећке патријаршије, преко манастира Шудикове до манастира Довоље. Говори се да су ношене до надомак Сарајева, али знамо да су биле и у манастиру Добриловини, манастиру Морачи, једно вријеме на Медуну, манастиру Ждребаонику, Косијереву, подсетио је Његово Преосвештенство.

-Када је дошао у косијеревску свету обитељ, Свети Арсеније је, и тада, дошао као утјешитељ. Цијела источна Херцеговина жестоко је пострадала у току великих, крвавих борби за ослобођење, које је наш народ доживљавао као борбе за Крст часни и слободу златну. Он је утјешио и ову свету обитељ, чији игуман је отрован у Мостару, чији су најбољи људи били побијени. Свети Арсеније је те ране својим доласком залијечио и када је донијет тада, по наредби митрополита Митрофана Бана и краља Николе у манастир Косијерево, један је очевидац говорио, а Леонтије Нинковић записао, да није такве славе било у српском роду од Косова. Још народ памти његово тридесетогодишње почивање у манастиру Косијерево и прича о благодетима које су доживљавали у то вријеме, како им је све рађало, како их је сунце гријало и киша небеска залијевала, како су породице напредовале у здрављу, љубави и слози. Ево, дошло је вријеме да то памћење обновимо, али нам  је, опет, Свети Арсеније дошао као утјешитељ, рекао је Преосвећени Епископ Јоаникије.

Подсетивши у надахнутој архипастирској бесједи на крстоваскрсни пут древне немањићке задужбине манастира Косијерево, Владика је поручио: -Свети Арсеније ће својим доласком истаћи жртвеност ове светиње и њених свештенослужитеља и благословити све оне који су остали вјерни својој Цркви, својој отаџбини, својој светосавској вјери, свом косовском завјету, завјету јеванђељском, завјету љубави, вјере, истине и правде. Имамо потребу да се још више преко овог преноса моштију, од једне до друге светиње, зближимо, да нас зближи Свети отац наш Арсеније, да нас научи да живимо у љубави.

Сутрадан, на празник Рођење Пресвете Богородице, свету архијерејску Литургију у манастиру Косијереву служио је Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије  уз саслужење господе Епископа банатског Никанора, будимљанско-никшићког Јоаникија, полошко-кумановског Јоакима, нишког Арсенија и архимандрита Димитрија, изабраног Епископа захумско-херцеговачког.

Литургијску беседу након читања Јеванђеља изговорио је владика Никанор: -Пресвета Дјева у почетку није знала ни зашто се родила, ни од кога је рођена, ни какву ће улогу у историји рода људскога она имати. Чак све до онога тренутка док Свети архангел Гаврило није објавио најрадоснију вест, после негде петнаесте године њеног живота на земљи, који је провела у побожности, светим животом живећи, да ће затруднети и родити сина и наденути му име Емануил, што ће рећи – с нама је Бог. Чудан глас и чудна вест. А како не би и било? Све је чудо што се око Ње и са Њом догађало. Свакако за нас људе је чудо, али за Бога је сасвим природна и нормална ствар, јер Бог са њом планира оно што је најважније за род људски – спасење, рекао је Епископ банатски.

-Благодаран сам владици Јоаникију, као домаћину, што могу данас да се поклоним светитељу и да одавде од њега, као игумана мога, понесем и молитве и благослов народу у Банату који га и памти и зна, рекао је Владика и пожелео да Свети Арсеније помири народе и племена, да на првом месту измири православне хришћане.

-А знамо каквих све проблема имамо и сусрећемо се са њима. Једино нам преостаје још наша чврста вера, љубав и нада да ће светитељ помоћи нама у подвигу опште бриге за јединство рода људског. Па ево, поручујемо одавде од њега, али у име њега, да народ, и овде у Црној Гори, народ у Србији, на Косову и Метохији, у Војводини и ма где био – да се народ српски не подели, казао је владика Никанор и додао:

-Преко снаге молитава светих не може нико, ма какву имао власт, ма какву имао славу и богатство. Ништа је ако буде поништавао и ниподаштавао Свете Божје угоднике који су се животом својим удостојили да их Бог прослави. А Бог прославља оне кји су њега прославили. Ми треба да тако чинимо, макар и по цену понижења – да се старамо за јединство целога рода нашега.

Владика банатски Никанор је рекао да нису далеко стигли они који су делили српски род. -Зна им се крај. Али свети божји угодници као Свети Арсеније и Свети Василије, Свети Петар, Свети Стефан Пиперски и многи из рода нашега – њихово је неограничено царство духовно, јер су они на  небесима са Богом бесконачним, закључио је владика Никанор.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка