Патријарх српски допутовао у Женеву
23. January 2016
Вести из Епархије бихаћко-петровачке
23. January 2016

Светигора: Монографија „Све­ти Са­ва Срп­ски”

„Свети Сава Српски” је одговор онима који нам отимају памћење.

„Све­ти Са­ва Срп­ски”, пр­ва од осам књига из но­ве еди­ци­је „Све­ти Не­ма­њи­ћи”, пред­ста­вље­на је ју­че у бе­о­град­ском МПЦ. За­ни­мљи­во пи­са­не би­о­гра­фи­је, сво­је­вр­сни из­да­вач­ки по­ду­хват „Све­ти­го­ре” и ком­па­ни­је „Но­во­сти” пред­ста­вља­ју до­ку­мент срп­ске кул­ту­ре и ду­хов­нoг наслеђа. На јед­ном мјесту на­ћи ће се Све­ти Не­ма­њи­ћи, од просвјетитеља, ду­хов­ни­ка и прин­ца Са­ве, пре­ко ње­го­вог оца Сте­фа­на Не­ма­ње или Светог Си­ме­о­на Ми­ро­то­чи­вог до кра­ље­ва Вла­ди­сла­ва, Дра­гу­ти­на, Ми­лу­ти­на, Сте­фа­на Де­чан­ског, Сте­фа­на Пр­во­вјен­ча­ног и ца­ре­ва Ду­ша­на и Уро­ша IV Не­ја­ког. О књи­зи су, уз из­да­ва­че, го­во­ри­ли Ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски Ам­фи­ло­хи­је и чу­ве­на исто­ри­чар­ка, ви­зан­то­лог и кон­зер­ва­тор др Ани­ка Ско­вран.

Ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је је ре­као да се с пу­но раз­ло­га про­мо­ци­ја одр­жа­ва пред Бо­го­ја­вље­ње, јер је та­да Све­ти Са­ва на по­врат­ку из Је­ру­са­ли­ма у Тр­но­ву одр­жао сво­ју по­сљед­њу Ли­тур­ги­ју то­ком ко­је се и раз­бо­лио и убр­зо упо­ко­јио. Чи­тав из­да­вач­ки по­ду­хват о Не­ма­њи­ћи­ма, ка­ко се чу­ло, у зна­ку је и још два ве­ли­ка оби­љеж­ја 900 го­ди­на од ро­ђе­ња Светог Си­ме­о­на и исто то­ли­ко вје­ко­ва од осни­ва­ња Жич­ке ар­хи­е­пи­ско­пи­је чи­ји је пр­ви архи­е­пи­скоп био Са­ва. Го­во­ре­ћи о књи­зи „Све­ти Са­ва Срп­ски”, Ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско–при­мор­ски је ука­зао на то да но­ва еди­ци­ја о Не­ма­њи­ћи­ма има за циљ да нам об­но­ви пам­ће­ња, јер се та­ко, ка­ко ка­же, об­на­вља и ду­ша.

-Ако хо­ће­те да не­ког по­је­дин­ца или је­дан на­род уни­шти­те, он­да му уз­ме­те пам­ће­ње. Об­на­вља­ти пам­ће­ње зна­чи об­на­вља­ти сво­ју вер­ти­ка­лу и сво­је све­у­куп­но би­ће, а Не­ма­њи­ћи је­су та вер­ти­ка­ла исто­риј­ског би­ћа срп­ског на­ро­да, ре­као је владика Ам­фи­ло­хи­је. Он је под­сје­тио на то да је оби­ље­жа­ва­њу­ћи зби­ва­ња око Све­тог Си­ме­о­на у Под­го­ри­ци, у ко­јој је ро­ђен овај ро­до­на­чел­ник ди­на­сти­је Не­ма­њи­ћа,об­но­вље­на ње­го­ва ла­вра на Не­ма­њи­ној твр­ђа­ви или, ка­ко „Мон­те­не­гри­ни ра­ди­је го­во­ре, на тур­ској твр­ђа­ви”.

-По­сли­је 900 го­ди­на Сте­фан Не­ма­ња се вра­тио на мје­сто ро­ђе­ња. И то је до­при­нос об­на­вља­њу на­шег пам­ће­ња, јер се та­ко об­на­вља и ду­ша, јер ако не­ко хо­ће је­дан на­род да уни­шти, узи­ма му пам­ће­ње – ре­као је митрополит Ам­фи­ло­хи­је. -Ето, ми та­ко из Не­ма­њи­не Под­го­ри­це по­ку­ша­ва­мо се­бе ра­ди, Цр­не Го­ре ра­ди, а ти­ме и све­у­куп­ног на­шег на­ро­да ра­ди, да се об­на­вља­мо све­у­куп­ном ду­хов­ном об­но­вом, и на­уч­ном. А ако то не ура­ди Цр­ква, не зна­мо ко ће у бу­дућ­но­сти, ре­као је владика Ам­фи­ло­хи­је.

Ми­тро­по­лит је ука­зао на то да је до­бро што се еди­ци­ја по­ја­ви­ла и на свет­ко­ва­њу 100 го­ди­на од Мој­ко­вач­ке бит­ке и ре­као да на про­мо­ци­ју сти­же с па­ра­сто­са ко­ји је на Но­вом гро­бљу у Бе­о­гра­ду одр­жан ђе­не­ра­лу и сер­да­ру Јан­ку Ву­ко­ти­ћу, ко­ји је пре­по­знао вер­ти­ка­лу Не­ма­њи­ћа и ко­сов­ску са бра­ни­о­ци­ма на Мој­ков­цу. Од­бра­нио је образ све­у­куп­ног на­ро­да срп­ског, Цр­не Го­ре и Ср­би­је, и 24 са­та, ка­ко је тра­жио пре­сто­ло­на­сљед­ник Алек­сан­дар Ка­ра­ђор­ђе­вић, за­у­ста­вио ње­мач­ког агре­со­ра.

-И на Бад­њидан је ре­као:  Ево, бра­ни­мо све­у­куп­но Срп­ство, под­сје­тио је Ам­фи­ло­хи­је, ко­ји је ју­че као нај­срам­ни­ји чин у исто­ри­ји Цр­не Го­ре озна­чио при­зна­ва­ње тзв. Ко­со­ва од стра­не цр­но­гор­ске вла­сти. Ми­тро­по­лит је ју­че под­сје­тио и на чи­ње­ни­цу ка­ко је од 1992. го­ди­не ка­да је  на Ник­че­ви­ће­ву ини­ци­ја­ти­ву кре­ну­ла „Све­ти­го­ра”, она је по­ста­ла јед­на од нај­зна­чај­ни­јих из­да­вач­ких ку­ћа у нас.

Ди­рек­тор „Све­ти­го­ре”, про­то­је­реј-ста­вро­фор Ра­до­мир Ник­че­вић, ре­као је да је то из­у­зет­на еди­ци­ја ко­ју је ова Из­да­вач­ко-ин­фор­ма­тив­на уста­но­ва, у са­рад­њи са ком­па­ни­јом „Но­во­сти“, по­че­ла да об­ја­вљу­је по­чет­ком го­ди­не. Пр­ва књи­га о Све­том Са­ви већ је на ки­о­сци­ма, а оста­ли на­сло­ви ће се по­ја­вљи­ва­ти сва­ких 15 да­на, све до 20. апри­ла. Уку­пан ти­раж еди­ци­је је 70.000 при­мје­ра­ка, а ци­је­на књи­ге је 499 ди­на­ра.

-Издавачко-информативна установа Светигора уз сарадњу са КомпанијомНовости, почела је почетком ове 2016. године ново коло Свети Немањићи у осам књига у оквиру едиције Српска културна и духовна баштина, из које је током 2012/ 2013, а поводом  9 вјекова од рођења Светог Симеона Мироточивог, објавила десет илустрованих монографија о неким од најважнијих немањићких манастира. Плодна сарадња са Новостима почела је још прије десетак година  почетком 2007. године када смо заједно започели објављивање илустрованих монографија – зборника о Светом Сави, Светом Петру Цетињском, Светом Јовану Крститељу, Светом кнезу Лазару, Светом Николи, Светом Василију Острошком, Светој Петки и Светом Ђорђу.

Што се тиче кола Свети Немањићи, треба истаћи да у скоро два вијека владавине, у осам нараштаја Немањића, колико их је било по мушкој линији, од којих је историји поименице познато више од шездесет, као Светитеље, наша Црква слави деветнаест Немањића, а и више од овога броја имајући у виду и женске потомке. Прослављајући Христа и градећи задужбине, њихови свети ликови стоје као духовно видјело српском народу кроз дуге и тешке вјекове, у метежу историјског сазријевања. Посљедњи изданак, са којим је, по мушкој линији, изумрла лоза Немањића је Јован, син епирског цара Синише (Симеона) млађег полубрата цара Душана Немањића. Јован се, по очевој смрти, одрекао царске власти и замонашио. У Цркви се празнује 3. маја као преподобни Јоасаф, назван Метеорит, по својој задужбини Великим Метеорима, посвећеним Преображењу Господњем. Скончао је у миру 1422/23. године.

Коло Свети Немањићи у 8 књига чине илустроване  биографије Светих: Симеона, Саве, Стефана Првовенчаног, Владислава, Краља Драгутина, Краља  Милутина, Стефана Дечанског и Уроша IV. Да би пројекат био бољи и оригиналнији за сваког од осам Светитеља, најбољи наши иконописци који су радили живопис за Храм Христовог Васкрсења у Подгорици  урадили су, на дасци, стојеће цјеливајуће житијне иконе квалитетним скупим бојама на златној подлози, које садрже у средини стојећи лик Светитеља, а у околним пољима 13 брижљиво осликаних сцена житија. Иконе су великих димензија 2,20м X 1,60м. У књигама су то и основни илустративни мотиви, који су уклопљени у животопис Светитеља, дајући књизи посебност и оригиналност. Већина Светитеља о којима је овдје ријеч, први пут су добили своје житијне иконе.

Сматрамо да је издавање едиције Српска културна и духовна баштинаприоритетан задатак данашњег покољења чије би остварење користило нашем народу за упознавање своје културне и духовне баштине, као и бољем сагледавању разлога због којих Србија и Срби на свим просторима не прихватају наметнуту сецесију Косова и Метохије од своје матице. Немањићи су наши, језиком молитве речено „брзи помоћници“ у борбама које водимо и које нам тек предстоје, а против духа самоодрицања и самопорицања од којег смо, као од највеће куге и пошасти обољели. Полазећи од чињенице да све озбиљно у животу једног народа почива у његовој духовности и његовој култури, морамо се подсјетити на немањићко наслеђе на цјелокупном простору гдје живи српски народ, поготову  на Косову и Метохији.  (Двор краља Милутина је у Приштини, гроб цара Душана у Св.Арханђелима код Призрена, Мошти  Св.Стефана Дечанског су у манастиру Дечанима…)

Задатак књиге Свети Сава Српски, као и свих других књига из едиције Српска духовна баштина, кола Немањићки манастири и кола Свети Немањићи  је да нас подсјети да су нам наши преци у насљеђе оставили  дјело високе културе и етике, јаког родољубља и хришћанске вјере која је за њих била животна и животворна моћ, а не узгредна чињеница живота, као за већину савремених људи. Свједок који је преживио вјекове и који вјековима говори својом љепотом и неуништивошћу, најпоузданији је тумач свијета, историје и људских судбина, јер све што је лажно брзо нестаје, губи се у времену и простору.  За данашње наше, у свему поколебано, покољење важно је да се ослонимо на немањићко насљеђе као коријен и да схватимо да је истинска брига наше светосавске Цркве била и остала, поред очувања националног идентитета, очување вриједности и квалитета цјелокупног људског живота, уношење највиших духовних принципа и светости у тај живот.

У сваком народу постоје неке особене вриједности по којима тај народ бива препознат у заједници земаљских народа. Носиоци тих вриједности су ријетки појединци који у свијету људских немоћи „у овој долини плача“, својим изузетним животом и радом, постану органи Божије свемоћи. То су светитељи, они људи, како је мудра Исидора Секулић рекла „које је Бог створио из своје интелигенције“. И ова књига о Светом Сави, најзрелијем плоду нашег историјског памћења,  покушај  је да се сликом и ријечју представи живот човјека чија је душа у потпуности предата љепоти и кога је Господ, по ријечима његовог ученика Доментијана уздигао на вјечито и свевремено и свеобухватно просвећење његовог отачаства., истакао је ди­рек­тор „Све­ти­го­ре”, про­то­је­реј-ста­вро­фор Ра­до­мир Ник­че­вић.

На промоцији књиге „Свети Сава Српски“ у београдском Медија центру, старешини храма Светог Саве Његовом Преосвештенству Епископу топличком г. Арсенију, у име Митрополије црногорско-приморске и њене издавачке кућеСветигора, митрополит Амфилохије је уручио житијну икону Светог Саве, иконописца Бориса Маркуша. -Немањићи су нас просветлили светлошћу вјечне истине, доброте и мудрости. Они су вертикала нашег историјског бића, рекао је митрополит Амфилохије. Предајући красну икону Светог Саве епископу Арсенију, Митрополит је објаснио да ће, ако Бог да, с благословом нашег Патријарха 2019. године бити освећен храм Светог Саве на Врачару, а поводом 900 година од оснивања Архиепископије жичке, и да је то био повод да се икона дарује храму Светог Саве.

Икона, рађена на дрвету и на златној подлози, детаљно представља животни пут Светога Саве: поред стојећег лика садржи и 13 сцена из Светитељевог живота: Рођење Растка Немањића и бјекство на Свету Гору, Потјера и пострижење у старом Русику и Ватопеду, Монах Сава на Светој Гори и сусрет са оцем Симеоном, Ромејски цар Алексије дарује Сави и Симеону разрушени манастир Хиландар, Зидање Хиландара и престављење Светог Симеона Мироточивог, Свечани пренос очевих моштију у Србију и мирење браће у Студеници, Свети Сава пише и преводи књиге и подиже цркве у отачаству, Зидање манастира Жича, Посвећење архимандрита Саве за архиепископа Земље српске и поморске у Никеји, Проглашење Синодика православља и крунисање Стефана Првовјенчаног у Жичи, Прво путовање Светог Саве у Свету земљу и поклоњење гробу Господњем, Друго путовање Светог Саве у Свету земљу са чудом на мору и добијање светиње, Престављење Светог Саве у Трнову, Пренос моштију у манастир Милешеву и јављање Светог Саве монаху Милешевцу и Спаљивање моштију Светог Саве на Врачару.

Извор: Митрополија црногорско-приморска, www.spc.rs