У Београду настављен рад Светог Сабора
1. May 2018
Патријарх и архијереји код престолонаследника Александра
4. May 2018

У руској цркви Свете Тројице на Ташмајдану

На дан прослављања Божје угоднице Матроне у руској цркви Свете Тројице на Ташмајдану торжественом Литургијом началствовао је архимандрит Михајло из манастира Јовања (Епархија ваљевска) уз саслужење протојереја Виталија Тарасјева, старешине руске цркве, и Небојше Тополића, старешине Богородичине цркве у Земуну; јереја Бојана Поповића (Московска патријаршија) и Драгослава Тополца, старешине храма Светог апостола Томе на Бежанијском гробљу, уз величанствено појање хора Светотројичног храма.

Цркву и порту је испунио верни народ који се клањао пред иконом чудотворном Блажене Матроне Московске са честицом моштију ове светитељке.

Високопреподобни архимандрит Михајло (Биковић), у својој беседи, изложио је кратко житије Блажене Матроне  и подсетио да је на спољашње, телесно знамење богоизабраности детета – на грудима девојчице било је испупчење у облику крста, нерукотворени телесни крстић.

Из житија 

Велика руска светитељка Блажена Матрона (Матрона Димитријевна Никонова) рођена је 1881. године у селу Себино, Епифанског округа, Тулске губерније.  У породици је било четворо деце: два брата – Иван и Михајло, и две сестре – Марија и Матрона. Матрона је била најмлађа. При таквој оскудици у којој су живели Никонови, четврто дете је представљало велики терет. Зато је, услед сиромаштва, још од рођења последњег детета мајка намеравала да га се некако ослободи. О убиству младенца у утроби материној у патријархалној хришћанској породици није могло бити ни речи. Зато је постојало мноштво прихватилишта, где су незаконито рођену и незбринуту децу васпитавали средствима државе или добротворним прилозима.

У житију ове велике руске светитељке читамо даље:

Матронина мајка је, још пре њеног рођења, одлучила да дете када се роди преда у прихватилиште кнеза Голицина, у суседно село Бучалки, али је тада уснила упечатљив сан. Још нерођена кћи јавила се Наталији у сну у облику беле птице са људским лицем и затвореним очима и села јој је на десну руку. Прихвативши сан као чудесно знамење, богобојажљива жена је одбацила помисао да дете да у прихватилиште. Девојчица се родила слепа, али је мати волела своје „несрећно детенце“.

Из Светог Писма видимо да Свевидећи Бог понекад одабира Себи служитеље још и пре њиховог рођења. Тако Господ говори светом пророку Јеремији: „Пре него ли те створих у утроби, познао сам те, и пре него си изашао из утробе, осветио сам те“ (Јер 1, 5). Господ, изабравши Матрону за нарочито служење, од самог почетка положио је на њу тежак крст, који је она с покорношћу и трпљењем носила целога живота.

На крштењу је девојчица добила име Матрона, у част преподобне Матроне Константинопољске, грчке подвижнице из 5. века чији спомен празнујемо 9. (22.) новембра.

О богоизабраности девојчице сведочи и то што се при крштењу, када је свештеник спустио дете у воду, над младенцем појавио стуб благоуханог облачастог дима, који су видели сви присутни. О томе је сведочио рођак блажене, Павле Иванович Прохоров, који је присуствовао крштењу. Свештеник, отац Василије, кога су парохијани поштовали као праведника и блаженог, био је неизрециво задивљен: „Крстио сам много деце, али ово видим први пут, и ово дете ће бити светога живота.“ Још је отац Василије рекао Наталији: „Ако девојчица било шта затражи, ви обавезно дођите право к мени, дођите и реците шта треба.“

Додао је још да ће Матрона чак предсказати његову кончину. Тако се заиста и догодило. Једне ноћи Матронушка је неочекивано рекла мајци да отац Василије умире. Задивљени и уплашени, родитељи су отрчали у дом свештеника. Када су дошли, показало се да се он управо упокојио…

О дару духовног расуђивања, прозорљивости, чудотворења и исцељења Матрона је била обдарена Богом од раних дана. Овој руској светитељки били су видљиви не само људски греси, преступи, већ и помисли; осећала је приближавање опасности, предвиђала непогоде и несреће у држави. По њеним молитвама људи су добијали исцељење од болести и утеху у невољама.

Архимандрит Михајло је, између осталог, казао: -Као некад, тако и сад, једна од најбржих помоћница у невољи је Света Матрона. Из личног искуства знам: нема  то што ћете замолити Свету Матрону а да вам она то неће испунити, наравно, ако је на спасење… У Москви, где су њене нетљене мошти, реч Србија отвара сва врата.  Сами Руси чекају по шест-седам сати у  реду стрпљиво да се помоле пред њом, а када кажете да сте из Србије,  сви вас пропуштају. Нема ниједног погледа осуде, сви вас  гледају благо; многи и заплачу, јер нас сматрају за мученике и покушавају да нам олакшају да што пре дођемо до моштију и помолимо се. Код Свете Матроне можете  видети колико Руси воле Србе и колико Срби воле Русе. Христос воскресе!

приредила: З.Зец