-Породицу сматрам основом људске заједнице и незаменљивом за духовни развој човека. У породици се чува вера предака, држи се до основних духовних вредности, које нас воде кроз живот; породица је извор љубави, у њој се учимо дужности, жртвовању, заједничком подношењу невоља, као и подели радости. Породица нам ствара осећање да смо заједно у свему и кад одемо из својих кућа, куда нас живот води. Породица је „мала Црква“. Њених светиња и обичаја ко се држи, тај не може залутати у овом отуђеном, испражњеном, посувраћеном свету, говорио је патријарх Павле.

Ових речи сетили смо се и ове недеље, 8.октобра 2017. године, када смо после свете Литургије посетили децу штићенике Дома за децу без родитељског старања „Јован Јовановић Змај” који се налази у Београду у насељу Браће Јерковић. У сусрету са овом децом, не можемо да се не запитамо колико је тешко одрастати без родитеља или са родитељима који те не воле па су те занемарили, напустили, повредили, одрастати без љубави родитеља која је осетљивој души детета потребна исто као и ваздух који дише. Бригом и трудом васпитача, запослених и волонтера ова деца добијају пажњу која им је ускраћена и припремају се за живот, за сва искушења која ће им Господ послати. А колико је то и да ли је довољно знају само они.

Волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства архиепископије београдско-карловачке, већ годинама уназад се труде да са децом развију пријатељске односе, да децу подрже и охрабре у савладавању препрека на путу одрастања, да саосећајући са њиховим патњама оставе позитиван траг у њиховим осетљивим срцима. Са децом се радо и играмо јер нам се чини да се кроз игру најлакше успостављају везе поверења, али и стичу потребне вештине и свест о нужности сарадње са другима људима.

Према званичним подацима у Србији је данас око 12 хиљада деце која живе у домовима за незбринуту децу или хранитељским породицама. Пожуримо да помогнемо кад год можемо и колико можемо јер никада не можемо бити сигурни да ћемо још имати прилике за то.

Извор: ВДС