Владимир Цајић
Празник Преноса моштију Светог Александра Невског свечано је прослављен светом архијерејском Литургијом у храму посвећеном овом великом руском светитељу у Београду.
Свету Литургију, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, служио је Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније, викар Патријарха српског и настојатељ Подворја Српске Православне Цркве у Москви. Саслуживали су свештеници Архиепископије београдско-карловачке, а по Јеванђељу Владика је одржао богонадахнуту беседу о житију Светог Александра Невског.
Овогодишњи домаћин храмовне славе је била гђа Вера Шчекарић са породицом, која је заједно са Владиком и верним народом преломила славски колач. Током свечаног ручка, протојереј-ставрофор Вајо Јовић, старешина храма, поздрављајући високе госте на челу са др Милетом Радојевићем, директором Управе за сарадњу са традиционалним Црквама и верским заједницама, академиком г. Матијом Бећковићем и гђом Даринком Матић Маровић, изложио је краћи преглед историје храма Светог Александра Невског:
-Прва дорћолска црква била је покретна војничка руска црква коју је у Србију донео добровољачки руски корпус у време Ослободилачког рата од 1876. до 1878. године. Ова црква, чији је патрон био Александар Невски, славни руски војсковођа и кнез, била је постављена на простору Велике пијаце, данашњег Студентског трга. После рата она је премештена у порту Саборне цркве, а онда у зграду Велике школе. Уместо ове богомоље, за потребе верника дорћолског краја 1877. године саграђена је мања црква посвећена Светом Александру Невском. Општина је 1891. године порушила ову цркву и на њеном месту изградила школу, а 1894. године Митрополит Михаило освештао је темеље новог храма на углу Добрачине и Улице цара Душана, али због подземних вода и пуцања темеља није се наставило са градњом. Тек 1912. године на данашњој локацији, почело се са изградњом нове цркве, чији су темељи освештани 12. маја исте године (чин освећења извршио је митрополит Димитрије у присуству краља Александра Карађорђевића који је положио камен-темељац), а градња је настављена после Првог светског рата. Овај храм, изведен у архитектури српског стила, тј. угледања на српско средњовековно црквено градитељство моравске школе, саграђен је по пројекту Јелисавете Начић, прве жене-архитекте у Србији (када је, после Првог светског рата, настављена градња, у њен пројекат извесне измене унео је архитекта Василије Андросов).
-Црква је у основи у облику триконхоса (триконхос – основа храма у облику тролиста), са полукружном олтарском апсидом и полукружним певничким испустима, осмостраним кубетом и припратом изнад чијег средишњег дела је звоник. Мермерни иконостас, дар краља Александра Карађорђевића из 1930. године, испуњен је иконама урађеним у радионици руског сликара Бориса Сељанка. Унутрашње зидове храма у ал-секо техници осликао је јеромонах Наум Андрић од 1970. до 1972. године, у стилу српског средњовековног фрескописа. Због коришћења неодговарајуће, неприпремљене подлоге и слабог казеинског везива, данас је живопис цркве светог Александра Невског готово потпуно оштећен. Академски сликар из Истока Милован Бјелошевић 1998. године у фреско-техници осликао је олтарску апсиду. Исте године реновирана је спољна фасада цркве. У лунети изнад улаза налази се икона у мозаику светог Александра Невског, али у црквеном летопису нема података о њеном аутору.
Хор храма Светог Александра Невског је током славског послужења извео краћи уметнички програм под руководством гђе Јелене Анастасије Тонић, уз учешће ђакона Владимира Руменића и Александра Секулића.
Епископ моравички Антоније је срдачно поздравио високе госте, представнике културног и јавног живота престонице, топло заблагодарио домаћинима славе и свим парохијанима који су увеличали светковину својим доприносом, трудом, служењем и, што је најважније, молитвеним учествовањем у празнику, пожелевши им многе и благе године благословеног живота и успешног рада, као и свим присутним и вернима који су послужени у порти цркве.
