Владимир Цајић
У петак, 26. маја 2017. године, христољубиви народ Новог Београда дочекао је копију Иконе Пресвете Богородице Пећке. У 17 часова служен је акатист Богоматери док се верни народ клањао чудотворној икони, заштитнице рода српског у свим временима. Верни се могу поклонити пред иконом Пресвете Богородице и узнети молитве сваког дана од 8 до 19 часова када је храм отворен.
Јутрење богослужење почиње у 8 часова, вечерње у 17 часова. Празником и недељом света Литургија почиње у 9 часова. Свечани испраћај копије иконе Богородице Пећке је 3. јуна 2017. у 7 часова, када наставља свој пут за манастир Хиландар.
Чудотворна Пећка икона Пресвете Богородице
Повест ове чудотворне иконе је веома занимљива. Њу је, по предању, сликао Свети апостол и јеванђелист Лука у Гетсиманији крај гроба Пресвете Богородице, 48. године. У Цариград ју је 460. пренео византијски цар Лав Мудри, и овде је боравила у храму Матере Божје све до 898. године када је послата у Херсон, на Крим. Њу је тамо дочекао сам руски кнез Свети Владимир, који се пред њом крстио, о чему постоји запис, и отпочео са крштавањем руског народа. Око 989. године икона се налазила у Великом Новгороду, одакле је пренета у Никеју.
Њу је од цариградског патријарха добио на благослов Свети Сава Српски када је хиротонисан и донео је у Србију. По преносу Патријаршије у Пећ, тамо је и ова светиња добила своје место и од тада се назива Пећком. Икона стоји у нарочитом трону и окићена је многобројним драгоценим украсима, као захвалност оних чије су молитве пред њом услишене. Икона Матере Божје је учинила многа чуда у граду Пећи и уопште у народу: сачувала га од колере, била му утеха у вековима робовања, радост у жалости, лекар у болести, пријатељ у невољи, охрабрење у страдању и на самрти.
Чудотворила је у пожарима, када је сачувала манастирско људство и српску културну и духовно наслеђе. Срби су је одувек безгранично волели, Турци се односили према њој коректно и са поштовањем, а Албанци чували Патријаршију и према икони гајили страхопоштовање. С времена на време икона је ношена по српским крајевима, где је посећивала домове верника, у њима коначила и пред њом су читане даноноћне молитве. Овој икони је посвећен посебан акатист – дело митрополита Михаила из 1894. године. У њему је и припев: Радуј се заштитнице и спаситељко рода српскога, крстоноснога!
У Пећи је у прошлости, на празник иконе Богородице Пећке, чудотворна икона ношена у литији кроз град, од куће до куће српских домаћина који су је свечано дочекивали.
Одлуком Светог Архијерејског Сабора на мајском заседању 2011. године празник иконе Богородице Пећке, који је до тада обележаван локално, добија општецрквени карактер и одређено је да се прославља сваке године сутрадан по празнику Вазнесења.
У цркви Покрова Пресвете Богородице у Београду налази се чудотворна икона Пресвете Богородице која је верна копија иконе Мајке Божје из Пећке Патријаршије, као подсећање на први боравак свете иконе Пећке у Београду тридесетих година прошлог века. Тада је боравила и у Земуну. О томе је писала сва тадашња штампа.
Милошћу Божјом, од 14. до 17. фебруара 2013. године чудотворна икона Пресвете Богородице Пећке је боравила у цркви Светог Саве на Врачару. У све дане је служен Акатист у њену част и читане молитве. Многобројан верни народ је долазио на поклоњење, целивање и усрдну молитву.
