Антропологија Светог Григорија Паламе – Архимандрит Кипријан (Керн)

Прва глава

КУЛТУРНИ АМБИЈЕНТ ЕПОХЕ

            „Првобитна, Православна Црква, она Византијска, узвишена култура која је у толикој мери оклеветана према њој непријатељским расположеним Црквама и која је толико лоше схваћена од стране оних прогресивиста који су половином прошлог века поверовали у остваривање реалног Раја овде на земљи – сва ова култура посебне врсте, читава ова засебна просвета била је само развој, објашњење основног јеванђељског учења, а ни у ком случају његова девијација, како сматрају они који би из хришћанства желели да издвоје само чулни практични утилитаризам“

(К. Леонтјев. „Друго писмо са Свете Горе Атонске“)

            Плод на себи показује све принципе узгајања којем је било изложено дрво на коме је настао. Такође, и човек показује на себи све оно што представља културно богатство народа из којег води порекло. Иза њега стоје сва поколења његових предака, сав опсег знања, читаво искуство које је сакупљено у његовој средини. Он у своје биће упија све оно што чини душу његовог народа, славу његових победа, срам пораза, горчину ропства, тугу и радост свих претходних поколења. религија, обреди, епос, народне песме, мудрост векова, предања, бајке, веровања, искуство бекова – све ово испуњава човека. И он све ово одражава, свим овим одише и живи. То је његова стихија, крв која струју његовим венама. Све ово добио је мајчиним млеком. Међутим, човек није само збир географских, историјских, економских и других чинилаца. Без обзира на све ове податке, човек остаје непоновљива и незаменљива личност…