Опис
ПРОЛОГ
Додирни милогласне струне, Бујане, пјесниче из древних времена, и запевај нам пјесму из старина, пјесму о љубави Владимира и Косаре, и приповједи нам жалосну кончину дана њихових. Јер су старе пјесме слатке као мед и миле као славујево пјевање кад га повјетарац донесе до нас помијешана с мирисом ружиним, у тихим звјезданим ноћима. А душа наша жељана је пјесме као жедна њива кише, као цвјетна пољина росе јутарње, као мразно дрво топлих зрака сунчаних.
Стеван Сремац
