Омилије – Свети Николај Жички

БЛАГОВЕСТИ

Јеванђеље арханђела Гаврила

Лука, 1, 24-28. Зач. 3.

             Сунце се огледа у чистој води, и небо у чистом срцу.

              Много домова има Бог Дух Свети у овој пространој васиони, али чисто срце човечије дом је Његове највеће радости. ово је управо Његов дом, све остало су само Његове радионице.

             Никад човечије срце не може бити празно; оно је вазда испуњено: или адом, или светом, или Богом. Садржина срца зависи од чистоте срца.

             Некада је срце човечије било испуњено само Богом; огледало – само за красоту Божју, харфа – само за хвалу Бога. Некада је оно уистини било у руци Божјој, и стајало је ван опасности; но када га је човек по безумљу узео у своје руке, зверови многи напали су на срце човечје, и од тада је настало оно што посматрано изнутра назива се робовањем срца човечјег, и што посматрано споља назива се историјом света.

               Немоћан да држи сам своје срце рукама својим, човек га је наслањао на бића и на ствари около себе. Но нашто је год човек наслонио срце своје, од тога се срце човечје упрљало и ранило …