Опис
Увод
Средином III века, када је сустало Римско царство са зебњом славило 1000-ту годишњицу Рима и када је усуд затвореног миленијумског круга начео сумњу у Сибилске књиге, Јанус је поново показао своја лица. Са једне стране уморног старца чије су лице изборале бриге због уочљивих недостатака дужности, заветовања на жртву, уздања у веру и задате речи, темељених вредности римске државе оличене у традицији и узвишеној идеји gravitas. Са друге, млади, пролећно бодри лик који наслућује обнову духовне крепости, војничке врлине, пасторалне једноставноси – старих, заборављених, Ромулових, Катонових и Вергијевих упора римског бића. У таквим околностима, када је криза Империје ушла у тамни, неповратни апогејм наримски престо, као неким срећним провиђењем и небеским бацањем коцки, у које се увек веровало, ступа низ царева пореклом из балканских провинција…
