Студије о Христу – Мирјана Татић Ђурић

          Људски ум се никада није успео толико високо да би могао досегнути највише биће. Мрак и ништа обавијају врховног Бога јудаизма, а светлост неиздрживи светлости брани приступ Једном. Бгоу хришћанског света. Непознат остаје нама, као и највишем уму, који му је близак и од којег све потиче и све што постоји зависи.

           Овом божанским уму, који спада у највишу реалност, може се прићи само интуитивно, јер је у својој бескрајонј једноставности људском разуму и уму неухватљив, све док се не изрази монаштву. По Плотину, божански ум се контемплативно обраћа једном, али кад безоблични живот, који настаје од Једног, чини тај контемплативни повратак, онда се Једно враћа многострукој форми у мислима, али не више као Једно…