Опис
Давно, када многи народи који данас имају врло успешне и просперитне државе, Срби су имали једну такву. Да ли су се они, због њеног дугог трајања, још тада иживели и прерасли је, тешко је рећи. Чињеница је да народи о којима је реч у то време, када су Срби створили своју државу, нису ни постојали. У ово време садашњи Срби вапе за државом која би им обогућила заштиту, напредак, економију, образовање, углед! Све то је имала ондашња држава, коју је успоставио Велики жупан Немања. Он је то успевао упркос свим најцрњим могућим околностима: против њега и његовог народа био је исток и запад, север и југ. Па и изнутра, Немања је имао силне невоље да савлада отпор незнања, безверја и бахатости сународника. Он је успео да све то доведе у склад, да прибави народу и себи углед, да му се сви диве. И када је све то постигао, напустио је владарски трон, обукао монашку ризу, и отишао на Свету Гору, да се тамо далеко подвизује, и са Богом среће. Нешто од свега овога могли би да науче и користе и данашњи Срби, или барем претеденти међу њима, на првенство у владању. Немања је најуспешнији образац владања у околностима у којима је све против њега, и у којима мали Давид нема ни једног другог избора осим да се посвети своме роду, надвиси себе и успе…!
