Опис
ПРВЕНЧАД
1.
Ала ј’ красно летње вече,
Кад га пратиш ти, меселе,
Па још оне звезде ситне,
Кад множина од њих блистне,
И кад ветар мало пирне,
Снагом срце моје дирне,
Па још ако драгу спази
Ди са оног брега слази –
Душа с’ онда с срцем игра,
Оћу срце да надигра.
Да му, болном, не помажем,
Прси јаке да не стежем,
Срце б’ ово искочило,
Хладно тело оставило.
…
