Хиландарски типик монаха Романа 1331. година – Доктор Пребислав Б. Симић, професор

ПРЕДГОВОР

             Наше рукописне књиге заједно са нашим манастирима и њиховим фрескама су живи сведоци нашег високог средњовековног културног успона, због чега заслужују свестрано проучавање. У последње време чини се велики напор да се ови културни споменици не само заштите од даљег пропадања, него да се и темељно проуче. Од свих споменика рукописи су још увек најслабије обрађени. Рад на њима углавном се састоји у проналажењу, регистровању и датирању у одређени век и деценију, а њихова садржина често је недовољно проучена.

              Огромна већина рукописа је литургичке садржини и зато су најпозванији литургичари да их проучавају. Од рукописа богослужбеног карактера најважнији су типици, јер нам они говоре како је код нас у средњем веку вршено богослужење, а истовремено су регулисали и живот монаха у манастирима, који су у оно доба били главни верски и културни центри. Наш познати литургичар покојни др Лазар Мирковић написао је више расправа о српским рукописним типицима, којима смо се користили при изради овог рада …