Грбови, заставе и химне у историји Србије – Ђакон Ненад М. Јовановић

УВОДНО СЛОВО

             Сва је српска древна символика у знаку распећа нашег народног на раскршћу светова. Христоцентрична и крстоцентрична је и на мистичан начин осликава наш повесни ход по мукама, али и благочестиво успињање Богу Правде по Речи Господњој: «Али који се надају Господу, добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не заморе се» (Ис. 40, 31).

              Стога је и непретенциозна намера овог скромног рада да, кроз речи и слику, обавести, макар у основним цртама, и мотивише на даље истраживање по богатим ризницама наше заједничке баштине и оне, који нису детаљније упућени у тајне српских грбова, застава и химни. Његова је ненаметљива намера да заинтересује за даље созерцање сопственог наслеђа и оне, који нису до сада били посвећеницима ових, помало мистичних знања.

                Језик символа и оплемењујућа порука, коју они преносе српским грбом, заставом и химном, могу нам бити од неслућене ползе на нашем путу остваривања нашег народног завета и одговарања изазову времена данашњег, као што је била и пре небројених столећа и као што ће бити до испуњења тог нашег призива у Есхатону …