У походе Светој Гори Фрушкогорској – Мишо Николовски

           Фрушка Гора, захваљујући тек неколико десетина метара изнад 500 метара изнад мора (538 н/м), може да се назове планином. У историографском смислу спада међу најпознатије у југоисточној Европи а у сакралном смислу међу најпознатије и најпоштованије у свету.

             Ова острвска планина, смештена у Панонској низији, омеђена двема великим европским рекама Савом и Дунавом, својом лепотом из далека привлачи пажњу. Простире се у дужини 80 километара у правцу исток-запад од села Стари Сланкамен до града Шира у Војводини и села Шаренград у Хрватској, и у ширину од свега 15 километара.

             Подручје Фрушке Горе било је од давнина изузетно значајно за све народе који су мигрирали просторима Паноније. Трагови боравка на Фрушкој Гори налазе се још од праисторије а Римска империја овде је, на десној обали Дунава, успоставила границу још у првом веку нове ере. Поред граничних утврђења, Римљани су на сунчаним обронцима започели традицију гајења винове лозе која није прекинута до данас.

             Након пропасти Западног римског царства овим просторима господарили су Хуни, Готи, Гепиди, Авари, Словени, Франци, Бугари, Византици, Мађари и Турци …