Свети Марко Ефески – житије и акатист

          У садашњем периоду људске историје, које се с правом може назвати веком моралних компромиса, наручито нем је потребно да схватимо вредност нашег православног учења и догмата од којих ништа не можемо да одузмемо и ништа не можемо да жртвујемо или да дозволимо било какав компромис, а да самим тим не одступимо од Истине и од Вечног Живота. Непрестано слушамо да међу православним теолозима и представницима Православне Цркве, са једне стране, и римокатоличким богословима и представницима римокатоличке цркве, са друге стране, треба да се одвијају сустети и дијалози у вези са сједињењем Цркава. Римокатоличка штампа о овоме често говори, а у круговима римокатоличког свештенства ради се на упознавању са животом Православних ради могућег збилижавања са њима. Питање сједињења Цркава, ликвидирање древног раскола – кога неће узбудити овакав проблем, чије срце неће уздрхтати у нади?! Истовремено, из уста представника Православних Цркава, који често заузимају висок положај, чујемо о спремности да се ради овога жртвују принципи православне догматике. Непрестано слушамо о компромисним изразима, читамо чланке који предлажу компромисно решење питања догматског карактера и полузваничне изјаве…