На празник Ваведења Пресвете Богородице, своју славу прославила је велика српска средњовековна светиња – манастир Каленић.

Литургијским сабрањем је началствовао Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован уз саслуживање протојереја-ставрофора Саве Арсенијевића, Животе Марковића, Милована Антонијевића и Мирослава Филиповића, протојереја Драгослава Цветковића и протођакона Ивана Гашића.

На светој Литургији су појали чланови певачког друштва Србски православни појци из Београда.

-Окупили смо се данас у светој обитељи каленићкој да бисмо молитвено и литургијски уздигли своја срца пред престо Божји, где се налази Мајка Божја која је наша заступница пред Богом. Овај празник је испуњење завета Богородичиних родитеља да ће, уколико их Господ удостоји да добију дете, то дете посветити Богу и дати га у храм Божји. Они су то учинили да би се она тамо васпитавала, да би се након очишћења и тела и душе у њену девичанску утробу уселио нико други до сами Бог. То је речено и у служби данашњега празника: `У храм се уводи она која је у себи сместила Бога`. На овај начи Она нам је показала да је могуће и нама да сместимо Бога у себе, а да би Бог био у нама потребно је да прво очистимо своја срца, јер Бог само у чистоти пребива. Свети Григорије Палама нам говори да је Богородица лествица која нас узводи на небо, поручио је владика Јован и наставио:

-За Јевреје јерусалимски храм је био средиште сусрета са Богом. Међутим, све се то променило када је Пресвета Богородица уведена у Светињу над Светињама јерусалимског храма. Та промена најбоље је изражена у главној химни празника Ваведење: `Пречисти Храм Спасов уводи се у Дом Спасов`. До њеног уласка у храм, храм је освећивао човека, а од тог тренутка се открива да је истински храм сами човек јер се у Њу сместио Бог. Она је ушла у храм да би се васпитала у побожности и то је нешто чега треба увек да се сећамо. Васпитавати нашу децу је наша света дужност. Важно је чему учимо своју децу. Пример је кључна ствар. Од примера који пружамо својој деци све зависи. Ако дајемо добар пример, онда заиста можемо да се надамо добру од стране наше деце. Ако хоћемо да нам деца буду поштена морамо и сами бити поштени. Ако хоћемо да нам деца буду испуњена љубављу, а сами смо некако склони и свађи и нељубави, шта смо онда урадили? Зар смо заборавили да оно што сејемо то и жањемо? Добро се добрим враћа.

-Леп и добар пример доброте је живот Пресвете Богородице. Из чега се састојао њен живот у храму? Не у лењости, него у молитви, у читању Светог Писма. Она је чистила храм Божији. Мајка Божија није се стидела да чисти храм, да послужи другоме и тако је постала служитељка и Бога, али и народа Божјег. Она, и премда је постала Мати Цара није престала бити слушкиња, зато је и рекла анђелу: `Ево слушкиње Господње. Нека ми буде по речи твојој`. Смирење је највећа хришћанска врлина и оно ју је учинило Богородицом. Она и сада служи Цркви Христовој, Телу Христовом, а ми смо то Тело Христово. И сада притиче вернима у помоћ, где год верни завапе Њој у помоћ. Не долази нам у помоћ незвана, него када завапимо Њој, јер ни Бог ништа не чини на силу. Она нам се не намеће већ нам се даје. Зато је призивајмо у помоћ. Коме Она милостиво подари Свој благослов ако је и грешан оправдаће се, ако је губав очистиће се, ако је пао устаће, ако је жалостан обрадоваће се. Ко може да боље обрадује дете него мајка, телесна мајка, а шта тек да кажемо за Мајку Божју? Благо ономе ко прими благослов Богородице, а сваки ће примити и сваки прима који се Њој молитвено обраћа; Она се моли Ономе кога је родила, истакао је епископ Јован.

По заамвоној молитви, после литије, Преовећени Владика је преломио славски колач. Уследила је трпеза љубави коју је уприличило сестринство манастира на челу са игуманијом мати Нектаријом.

Извор: Епархија шумадијска