На Малу Госпојину, 21. септембра 2018. године, у манастиру Раковици светом Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Димитрије Калезић, а саслуживали су јереј Горан Мишановић, протођакон Радомир Ракић и ђакон Александар Аздејковић; у олтару се молио духовник манастира протојереј-ставрофор Игњат Товаровић.
Игуманија мати Евгенија са сестринством за певницом узносила је пјенијем молитве Господу док су се верни усрдно молили. Торжественом сабрању присуствовали су и песници, учесници Осмог Међународног сабора духовне поезије
У својој беседи отац Димитрије Калезић је казивао о данашњем празнику и позвао да духовно стасавамо онако како је и Богомати од свог Рождества до Успења стасавала, да не клонемо духом, да са надом у Господа будемо увек чврсти у вери и спремни за борбу против греха и искушења.
После Литургије одслужен је помен српским патријарсима Димитрију и Павлу.
Свечано отварање Осмог Међународног сабора духовне поезије
Организатори овогодишњег Сабора песника: Књижевно друштво Раковица, Градска општина Раковица,Центар за културу и образовање Раковица и Манастир Светог Архангела Михаила у Раковици по благослову Његове Светости Патријарха српског Иринеја, уз подршку и помоћ Удружења књижевника Србије и Српске академије наука и уметности.
Духовна потка овог Сабора могу бити рећи председника Књижевног друштва Раковица Николе Рајаковића. Биће тешко вратити живот Раковици; да јој Сабором барем вратимо душу. И Сабор Госпојински, како је ново име на дан отварања, дао протођакон др Љуба Ранковић успео је својом лепотом, једноставношћу и природношћу и надасве лепом речју да поврати душу Раковици. Сабор песника – весника и песника-птица, сабор матице и расејања, учвршћујеправославну веру чувајући олтаре наших светиња и сведочећи изнова ко смо, шта смо и какви јесмо.
Реч протођакона Љубе Ранковића на отварању
У Центру за културу и образовање Раковица свечано је у 11 часова отворен Осми Сабор духовне поезије. Уважени ђакон др Љубомир Ранковић из Гласа Цркве Епархије Шабачке, у свом слову на свечаном отварању, пожелео је песницима да се њихово широко поетско поље вине у висине небеске:
„Срећан вам данашњи велики празник духовне поезије и празник рођења Најлепше Песме која се са ове убоге звезде винула плавим висинама и постала Шира од небеса. Овај дан је поезија сам по себи. Рођендан Пресвете Богородице – Малу Госпојину својом лепотом и римом надмашује једино Рождество Њенога Сина – Божић…
Честитајући вам овај свети дан, упућујем молитве Творцу да окрилати реч песника и да у срцима запали свету ватру која рађа песму. Нема песме без ватре у срцу: или ватру у песму – или песму у ватру!
Призивам молитвом Матер Света, Пресвету Богородицу Тројеручицу, небеску покровитељку песника и поезије, да својом трећом руком благослови чудесни свет волшебника, који од искони стиховима лече горчине овог прозаичног света осуђеног на вечне смене и промене…“
Саборовање и песничко уздарје, које је нашло трајно место у календару догађаја, прожимало се и ове године неколико места Градске општине Раковица: манастир Раковица и цркве Преображења Господњег, Светих апостола Вартоломеја и Варнаве, Светог Николаја у Реснику, Културни центар за образовање. Песничко расејање окупило се под скуте своје мајке отаџбине, ушло је и у један Зборник и поручивало је да поезија и вера не познају границе.
Зашто су нам потребни овакви сабори налазимо одговор у уводном слову песника и академика Матије Бећковића у књизи посвећеној Осмом сабору духовне поезије.
„Овакви сабори су нарочито важни у време кад се боримо са многим недаћама преводећи целокупну културу са партијског на људски језик. Овакав подухват не би био могућ без Српске цркве с обзиром за њене заслуге за културу и укупну духовност, језик, писмо и поезију посебно. У духовним прегнућима смо најмање зависни од туђе воље и памети. Неко је рекао да нисмо толико слепи, него су нам везане очи. Духовни сусрети скидају ту копрену с очију и доказују стару истину да само потребе културе отварају границе и проширују видике…“
На свечаном отварању су гостовали песници Међународних сусрета писаца које организује Удружење књижевника Србије: руски писац Сергеј Главјук, белоруски Александар Кожедуб, италијански Амос Матио и енглеска поетеса Џенет Сатерленд. Стихове у преводу је читала драмска уметница Весна Станковић. У уметничком програму се учествовао је мешовити хор музичке школе Даворин Јенко под сјајним диригентским вођством Ненада Петковића и Ансамбл Бели анђео.
Награђени песници
На свечаном отварању Осмог Међународног саброа духовне поезије престони Београд је могао да чује првонаграђену песму Света земља незаборава Зорице Лешовић Станојевић из Чачка која је снажно емотивно обраћање пострадалом завичају, написана у једном даху.
„Песникиња није робовала некој познатој песничкој форми, већ је написала стихове по налогу душе, срца и ума. У име свих нас читалаца песникиња пита: „Чије ће нас клетве из гробова сустићи?”, кад сунце … више неће тако поносно пламтети кроз ореол Грачанице…”, и потом: „Како ће се деца радовати неком благдану кад им уместо црквених звона, залелече злослутно јато црних врана?” Многи стихови ове песме имају пророчко значење, згуснути пословнични исказ и значајну уметничку вредност…“ пише у образложењу за награду председник жирија Петар Жебељан и наставља даље:
Друга награда припала је Животију Поповићу из Скорице за песму Дан великог смисла. На непатетичан начин пише Поповић, а опет његови стихови одзвањају као профетске поруке. Инспирацију је, видљиво је то, налазио у светим књигама. Поповић пева о жртви Богочовека и о васкрсењу и његовом повратку међу људе ради избављења оних који су заслужили спасење судњег дана. Треба обратити пажњу на употребу неких архаизама и неологизама у овој песми које је Поповић на добар начин искористио.
Трећа награда је припала песми Сентандреја Гордане Јовановић Шарић из Шимановаца. Песма је саздана од пет успешно римованих катрена посвећених Сентандреји, том северном краку српског духовног лŷка, који се протеже од Хиландара, преко Србије и Паноније, до града Светог Андреја Првозваног на обали Дунава.“
Похваљене су песме: Бањска Новице Соврлића из Косовске Митровице; Звона Ђурђевих ступова – Бранислава Вукасовића из Берана; Манастир Удрим – Драгице Даре Грбић из Вишеграда. Из Београда су похваљене песме Високи Дечани – Видосаве Стојковић, У славу Бога – Будимира Ракића и Чувар вере – Драгољуба Станковића.
За вишегодишњи подвижнички рад и изузетну помоћ у реализацији Сабора духовни целив блаженопочившег патријарха Павла додељен је члану Већа Градске општине Раковица г. Зорану Миленковићу.
Округли сто Језик и духовност у манастиру Раковици
У манастирској порти су песници читали своје песме, и међу њима су и најбољи рецитатори из Лесковца казивали награђиване песме. Ученици школског узраста Петар Богдановић, Нађа Андрејић и Андреја Сојиљковић рецитовали су песме надахнуто, пуног срца, дикцијски и језички, показујући лепоту нашег језика и песништва.
Ученици су дошли у пратњи директора Дома културе у Лесковцу и гђе Биљане Павловић, уредника културног програма. Сарадња Дома културе Лесковца и Књижевног друштва Раковица одвија се на завидном нивоу.
У 17 часова је у манастирској лепо опремљеној и адаптираној сали одржан округли сто на тему Језик и духовност. Уводно слово дао је протојереј-ставрофор Игњат Товаровић, духовник у манастиру Раковици.
„Ви поседујете велике дарове, изволите вечерас да их покажете и чувајте чистоту српског језика, а посебно негујте нашу ћирилицу“, казао је прота Игњат.
Предавачи су били проф. др Војислав Јелић, др Ружица Бајић Левишкина, проф. Богословског факултета универзитета у Београду Зоран Ранковић и мастер Срђан Петровић.
Основно полазиште учесника округлог стола било је одређење појма православне духовности, односа религије и православне духовности, научно испитивање православне духовности, на чију тему се може наћи све више писаних радова. Порука је предавача да се држимо изворног језика који је сам по себи богат, а ми треба да га чистотом обогаћујемо, да користимо домаће изразе и речи и да не робујемо терминима; да негујемо дијалог у којем се чујемо и разумемо. Предавање ће моћи да се послуша на радију Слово љубве. Водитељ округлог стола је била гђа Сања Пановић.
Збирка награђених , похваљених и изабраних песама
у књизи Осми Међународни сабор духовне поезије
По благослову епископа шумадијског Јована, књижевну јавност и вернике обрадовала је књига изабраних и награђених песама о којима је, после прегледаних радова на анонимном конкурсу, одлучио жири у саставу: Петар Жебељан, председник, и чланови Душко М. Петровић и Немања Калем.
Издавачи су Центар за културу и образовање Раковица Књижевно друштво Раковица, а за издаваче поптисују гђа Маријана Бутулија и г. Братислав Магдић. Приређивач и главни и одговорни уредник је Никола Рајаковић, председник Књижевног друштва Раковица, док је уредник гђа Аница Перић, а технички уредник гђа Даринка Бела Томић.
Да књига изгледа опремљена врхунском фотографијом потрудио се Милан Недељковић, уредник културног програма у Центру за културу и образовање Раковица.
Редакцију препознативе саборске књиге потписују: протођакон Радомир Ракић, председник, и чланови: Петар Жебељан, Немања Калем, Душко М. Петровић, Братислав Магдић, Милан Недељковић, Јасна Чутурило, Аница Перић, Даринка Бела Томић, Милун Милорадовић, Бранислав Црнић, ђакон Александар Аздејковић, Наташа Јокић и Никола Рајаковић.
Поред награђених и похваљених епсама, ту је тзв. песнички венац од 81 изабране песме, као и песници гости Сабора: Зорица Арсић Мандарић и Драган Колунџија из Београда, Стојан Бербер из Сомбора, Кети Бозукова из Бугарске, Јелена Буевич из Украјине, Душан Карановић из Рашке, Зоран Славић из Зрењанина и новица Телебак из Требиња.
Велика благодарност
Велику благодарност за помоћ у реализацији Осмог сабора духовне поезије Књижевно друштво Раковица упућује Управи за сарадњу са Црквама и верским заједницама, Епархији шумадијској, Градској општини Раковица, Српској Православној Цркви, Манастиру Раковици. Удружењу књижевника Србије, Српској академији наука и уметности, Секретаријату за културу града Београда и Канцеларији за сарадњу са дијаспором и Србима у расејању.
Посебну благодарност упућујемо високопреподобној игуманији мати Евгенији и њеном сестринству за сву благодат, гостопримство и труд око гостију из Србије и расејања.
Преглед учесника
На конкурсу духовног песничког стваралаштва учествовало је 263 песника са исто толико песама. У Зборнику је распоред аутора сачињен према азбучном реду презимена, а међу њима је велики број чланова Удружења књижевника Србије.
Преглед заступљености аутора у Сабору према месту становања: Из иностранства учествовало је 25 песника из 7 земаља: Бугарска(1), Република Српска (9), Украјина (1), Француска(1), Хрватска (1), Црна Гора (11) и Шведска(1).
Из Србије у Зборнику је заступљено: 74 песника из 30 градова, односно места, и то: Баточина (1), Београд (39), Велика Иванча (1), Врање (1), Врбас (1), Вршац (1), Дивци (1), Земун (1), Зрењанин (1), 187 Јагодина (1), Косовска Митровица (1), Крушевац (1), Крагујевац (2), Краљево (1), Лесковац (1), Нова Варош (1), Ниш (2), Нова Црвенка (1), Нови Сад (3), Пожаревац (1), Прањани (1), Рашка (1), Сјеница (1), Скорица (2), Сомбор (1), Смедеревска Паланка (1), Сремска Митровица (1), Суботица (1), Чачак (2), Шимановци (1).
Зорица Зец
