Говорити о Богословији Светог Саве у Београду није обавеза, већ потреба сваког ко је само и прешао праг те чувене црквене образовне установе и чуо велелепно појање богослова или се уверио у знање и ученост тих младих људи.
У крипти храма Светог Саве, чије име и носи београдска Богословија, 9. октобра 2016. године, на дан првог православног Богослова, љубљеног Христовог ученика и јеванђелисте Јована, одржана промоција књиге „Богословија Светог Саве у Београду, овде и сада и њено кретање стазама Светог Саве у садашњости, прошлости и будућности (1836-2016)“. Ово дело 18 ученика Богословије и најзаслужнијег за њено објављивање, монаха Игнатија, обогатила је прославу поводом великог јубилеја – 180 година континуираног рада.
Свечаност је отворио хор Богословије молитвом „Оче наш“ под диригентском палицом маестра и професора Богословије г. Бранка Тадића, а затим се скупу обратио Преосвећени Епископ топлички г. Арсеније, викар Патријарха српског, пожелевши свима добродошлицу као домаћин, старешина храма Светог Саве, и некадашњи ученик Богословије Светог Саве. Такође, добродошлицу и жељу да се са благополучним радом настави изразио је и ректор Богословије, протојереј-ставрофор др Драган Протић.
Уваженом скупу, Преосвећеној господи Епископима далматинском Фотију, члану Светог Архијерејског Синода задуженом за црквену просвету, топличком Арсенију и белоградшичком Поликарпу, викару Митрополита видинског из сестринске Бугарске Патријаршије, као и академику Димитрију Стефановићу, поштованим оцима и ђаконима, господи професорима, управнику Патријаршијске библиотеке мр Зорану Недељковићу, свим гостима и драгим ученицима, обратио се као модератор вечери професор Богословије г. Горан Раденковић. Професор Раденковић је присутне провео кроз непуна два века историје најстарије средње београдске школе, проповедајући о улози Богословије у животу Мајке Цркве.
Из професорског колегијума присутнима се обратио и професор Радомир Врућинић, који је нагласио значај и потребу очувања и унапређења црквене просвете, што представља својеврсну смелост у времену када се из неких кругова предлаже укидање веронауке у световним школама Србије.
Господин Никола Стојановић, студент Православног богословског факултета Универзитета у Београду и бивши ученик Богословије Светог Саве, обогатио је представљање дела рефератом о значају заједнице у Богословији за појединца и значају појединца у заједници. Дирљивим речима, које су изазвале су и понеку сузу у публици, поручио је да Богословија нуди нешто ново и посебно – човека за људе и људе за Богочовека. Господин Марко Матић, такође бивши ученик Богословије и студент Богословског факултета, обратио се скупу стиховима богонадахнуте песме „Пут“, која, опет, никога није оставила равнодушним, јер говори о путу сазревања појединца у школи. Такође, о путу, најважнијем путу којим сваки богослов мора да иде, Путу Светосавља – који за почетак има Врачар, а за крај бескрај Царства Христовог – говорио је садашњи ученик Богословије Вук Арсеновић.
На крају, окупљенима се обратио и монах Игнатије, најзаслужнији за дело које сабрало многобројну публику те вечери у крипти Светосавског храма, заблагодаривши Господу и Патријарху српском г. Иринеју на благослову, а највише на помоћи и сатрудништву ученицима Богословије Светог Саве – њих осамнаест је позвао да изађу пред присутне и и запевају химу Богомајци. Тај призор је свакако наговештавао још оваквих сусрета у име Богословије Светог Саве, а обећавали су га они који су својим заслугама стајали – хаџи Никола Стојановић, хаџи Ђорђе Којић, хаџи Марко Матић, хаџи Јован Павловић, хаџи Предраг Павловић, хаџи Стефан Поповић, хаџи Александар Симић, Вук Арсеновић, Василије Драговић, Павле Ђурић, Симеон Јанчић, Митар Мирковић, Сава Николић, Јован Симић, Данило Ђурић, Коста Маринковић, Немања Милић и Немања Спасојевић – и осмехивали се заслуженом громогласном аплаузу, можда још увек као ученици, али и као они, по којима ће се – даће добри Бог – ово време памтити.
Вук Арсеновић, ученик IV разреда
