У Недељу мироносица, 30/17. априла 2017. лета Господњег у Убу, у организацији Православне народне хришћанске заједнице Свети Макарије Велики при храму Христа Спаситеља, одржано је прво представљање „Књиге о Арсенију“ проте Митра Миловановића у Епархији ваљевској.
Ова вредна и изузетна споменица у издању је Епархије ваљевске и са благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Милутина.
Духовним беседама цркве у Убу, које су биле посвећене успомени на оца Арсенија, присуствовао је и Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин. Убска црквена сала била је премала да прими све поштоваоце оца Арсенија.
-Благодарим Господу што нас је вечерас окупио овде у Убу на промовисању „Књиге о Арсенију“. Благодаран сам и проти Митру, који је ову споменицу урадио потпуно искрено и свим срцем. Преносим вам утиске „људи од књиге“, који кажу да је она урађена тако да може бити пример и мерило како се пише књига са овом темом. Говорити о оцу Арсенију веома ми је тешко. Зато бих рекао коју реч о монаштву. Бити монах значи бринути се и чинити подвиг да се сачува душа и душе многих за живот вечни у Царству Божјем. Поред свих врлина којима се може окитити један монах, сматрам да је скромност права мера и највећа врлина, а отац Арсеније је био веома скроман, део је из слова владике Милутина на промоцији „Књиге о Арсенију“ у Убу.
Окупљенима се обратио аутор „Књиге о Арсенију“ протојереј-ставрофор Митар Миловановић: -Оца Арсенија знам скоро па цео свој век. Био је то скроман, једноставан српски калуђер, неуморни неимар, брижан и радостан, човек са богољубивом дечјом душом, врли духовник какве данас ретко срећемо. Имао сам жељу, потребу и благослов Владике ваљевског г. Милутина да напишем ову књигу и тако се одужим свом великом пријатељу оцу Арсенију. Благодарим новом, по годинама младом, али веома пријатном, мудром и гостољубивом игуману оцу Филимону и нећу погрешити ако кажем да је отац Арсеније добио достојног наследника на трону игумана каонске обитељи.
У уводном делу духовних беседа о оцу Арсенију своје утиске о току израде књиге поделили су са присутнима срадници проте Митра на овом богоугодном делу гђица Живана Баратовић, директор убске Основне школе, и ђакон Александар Мандарић, вероучитељ.
Ученици веронауке убске Гимназије читали су одабране делове текста из „Књиге о Арсенију“, а црквени хор „Пресвета Богородица Тројеручица“ отпојао је неколико духовних песама.
На промоцији књиге, своја сведочења о љубави према манастиру Каона и пријатељству са оцем Арсенијем изложили су г. Сава Којић и г. Бора Билали, чији се прилози налазе у „Књизи о Арсенију“. -Данас ми се мој добри Арса, који је овде са нама, смешка као малом детету, које је коначно прихватило његову поуку изречену само неколико дана пре његовог страдања: „Чедо моје, пролазни смо на овом свету. Прах праху, све је небитно – душу сачувај, све је у Божјим рукама!“ Данас и овде, када његов дух осећам међу нама, желим да захвалим проти Митру на овој књизи. Хвала и оцу Филимону, а на свему захваљујем и добром владици Милутину, речи су г. Саве Којића из Владимираца.
-Познанство са оцем Арсом ми је много значило у животу и у тешким и у лепим моментима мога живота. И данас дању очекујем да се Арса појави у дворишту, окрене ауто и оде у журби, ако ме кући не затекне. Недостаје отац Арса, али је и увек присутан, сведочења је Боре Билалија који је испричао и неколико анегдота о оцу Арсенију изазвавши пријатно расположење присутних.
На крају нам се обратио архимандрит Филимон, настојатељ манастира Каона, који је посведочио о многим детаљима непосредно пред и након трагичне смрти оца Арсенија и током преузимања управе над манастиром. Игуман каонске обитељи позвао је присутме да посете манастир Каону кад год пожеле јер тамо и даље обитава отац Арсеније у сваком педљу манастирског комплекса, у који је уложио целог себе.
Након слова благодарности духовника хришћанске заједнице у Убу, завршене су Духовне беседе Цркве Уб на којима је представљена „Књига о Арсенију“.
Извор: Епархија ваљевска
